Izvor: Vostok.rs, 29.Avg.2015, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad san postane java
29.08.2015. -
Proteklog vikenda ovde je pisano o neobičnom snu Milete M. Prodanovića (1883–1945) iz mesta Pranjana kod Čačka, koji se zbio tokom Cerske bitke u Prvom svetskom ratu. Mileta i rođeni brat mu Zdravko bili su učesnici oba balkanska rata, a vojničke uniforme obukli su već tokom mobilizacije za Prvi svetski rat. Mileta je bio intendant u Šumadijskom artiljerijskom puku, a Zdravko narednik i barjaktar Trećeg niškog konjičkog puka. Mileta je od početka do kraja vodio >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << dnevnik, objavljen 1994. godine kao „Ratni dnevnik 1914–1918”. Za vreme Cerske bitke Miletina jedinica zadesila se na Radonjića brdu. U dnevniku za dan 4. avgust (po starom kalendaru) Mileta je zapisao da je već od ranog jutra počela artiljerijska paljba sa obe strane „koja jaka i žestoka celi dan traje... Jedan peš. puk Moravske divizije rano uvodi se u borbu i razvija se kod sela Tekeriša. Naši uspevaju da zauzmu selo Tekeriš...”
„Ja sam tog ranog jutra uzeo kola i poveo vojnike u selo Krivaju te kupio zobi za konje i kupio stoke za klanje za ishranu ljudi. Po svršenom poslu žurio sam u bateriju i u 4.30 časa po podne stigao na položaj Radonića brdo. Baterija je bila u dejstvu. Izvestio sam komandira o hrani koju sam nabavio, a on mi je zahvalio na mom zauzimanju za bateriju. Seo sam pozadi topova odmora radi na žile isplakane kišom od neke stare trešnje. Baterija dejstvuje. Meni samo srce zaspalo. Sedeći naslonjen na laktove odmah zaspah.
Odjednom u snu stvori mi se slika velike krvave borbe u velikom ušorenom selu; lepa crkva porušena granatama i sa obaljenog tornja jedna cigla više od njene polovine nadnela se. Mislio sam kako je njena teža ne obali. Tog trenutka izbi streljački stroj i moj brat Zdravko sa isukanom sabljom pred strojem. U tom momentu on pada pogođen. Ja se prenem iz sna. Ovo mi se sve zbilo za nekoliko trenutaka. Skočim sa tog mesta, protrljam čelo. Vidim da je to san. U tom me komandir upita. ’Šta je tebi Mileta, te si tako prebledeo?’ – šaleći se sa mnom – ’sigurno si se uplašio kad vidiš kako se mnogo gine’. Ja mu rekoh za san...”
Slika sna nije napuštala Miletu ni sledećih dana. „Sve mi je moj Zdravko bio na umu”... Međutim, o povezanosti sna sa javom saznaće šest dana kasnije. O tome je u svom „Ratnom dnevniku” zapisao: „Nedelja 10. avgusta. Oblačno. Pošto sam opisao sve konje, koje smo od plena dobili, zaveo ih i spisak poslao divizionu, upitao sam komandira, da odem na Džajevac više Novog Sela, da se vidim sa Zdravkom. On mi odobri, samo pošto ručam, jer je već bilo 11 časova. „Pa uzmi jednog vojnika, neka pođe s tobom. Ponesite puške, jer teren nije raščišćen”...
Odmah po podne uzjaham konja sa još jednim vojnikom i pođem za Džajevac... Čim sam bio u Novom Selu, sretoše me neki konjanici, koje sam upitao za trećeg konjički puk. Oni mi rekoše da su svi konjički pukovi na Džajevcu kod Čekošine i pođoše, ali posle 50–60 metara kada su odmakli zovne me jedan po imenu. Poznao me je i kaza mi: ’Sigurno si pošao da se vidiš sa Zdravkom’. Odgovorih mu da jesam. Kaže: ’Što ćeš čuti docnije, bolje da ti kažemo. Kamo sreće da je dobro, ali šta ćeš, takva mu je sudbina’. Ja otrnuh. Reče mi: ’Zdravko ti je poginuo 4-og ovog u borbi za Prnjavor’. Kao da me ubi”...
Na Džajevcu Mileta se susreo sa sa vojnicima i oficirima Trećeg konjičkog puka i Trećeg eskadrona, koji su mu opisali bitku u selu Prnjavoru gde je njegov brat Zdravko hrabro poginuo. „Još po dolasku u Niš, prilikom mobilizacije, Zdravku M. Prodanoviću predata je pukovska zastava, da je pobedonosno nosi do poslednje kapi krvi ne ispusti da padne u ruke neprijatelju. Uoči dana pogibije molio je da neko ponese zastavu, da bi on mogao da juriša napred u boj”... Za ponedeljak 11. avgust Mileta je zapisao:
„Oko 10 časova stižemo u Prnjavor. Strašnu sliku ruševina predstavlja selo Prnjavor: na sve strane porušene kuće. Kada sam bio pored crkve pogledam toranj obaljen granatama. Jedna cigla više od njene polovine nadnela se i stoji – ne pada. Stanem, pogledam ovo veliko ušoreno selo, koje mi odmah bi poznato iz sna od 4. avgusta. Prekrstim se i začudim: ’Bože, kako je ovo moguće?’... Mogao sam potrefiti i mesto gde je Zale poginuo... Dođosmo do raskrsnice, na samom ćošku kod kafane Topuzovića... Video se trag krvi gde je veselnik poginuo”...
Posle Cera, Albanije, Krfa, Lazareta, Vida, Soluna, Kajmakčalana... Mileta M. Prodanović se vratio iz rata 1918.
Bogdan Ibrajter,
Politika
.jpg)
