Izvor: B92, 21.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad proradi klizište
Klizišta rade kao nikada do sad. Država finansira obnovu srušenih kuća.
U Srbiji postoje mnoga klizišta, a dele se, kao i vulkani, na aktivna i pasivna. Aktivna klizišta rade stalno, pa se tu ne javljaju veći problemi, sem ako preko njih ne idu saobraćajnice, dok ugašena, pasivna klizišta, mogu vrlo lako da prorade.
Kod Umke, u okolini Beograda, neke kuće podignute su na aktivnom klizištu. Ako je neko zemljište na brdu ravno, ne znači da ono neće krenuti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naniže ako se sa njega poseče drveće, ako se pojavi velika količina vode ili ako na tom mestu bude sagrađena suviše velika kuća.
Predsednik opštine Trstenik Radovan Radović kaže za Politiku kaže da bi društvo moglo lako da pomogne stanovnicima opštine Trstenik da je reč o nekoliko kuća."Ovako ne možemo, nemamo para. Reč je o čitavom naselju, nisu to samo kuće, nego svako domaćinstvo ima po nekoliko štala i druge pomoćne objekte. Nisu to vikendaši, pa torbu u ruke i seli se. Mislim da to klizište neće stati sve do Stalaća, a kad ono prođe više niko ni šator neće da hteti tamo da razapne, a kamoli da nešto gradi", kaže Radović.
Područje Trstenika seizmički je vrlo aktivno, skoro svi jači zemljotresi u poslednje vreme imali su epicentar u Trsteniku.
Večernje novosti beleže iskustva meštana:
"Ovako nešto u našem selu ne pamte ni najstariji meštani, Izneli smo sve što smo mogli, preneli u pomoćnu kuću, ali tu ćemo moći da budemo samo još koji dan, i ona tone, kao Titanik. Već se nakrivila. Propada u dubinu, a krenula je i nizbrdo", kaže Nebojša Radojević.
"Probudim se pre neko jutro, krenem napolje, ali ne mogu da izađem iz kuće. Srušilo se stepenište. Najviše propada noću. Čuje se kao da drva puckaju u šporetu. Iz domova svi izvlače stvari. Pakuju svaku sitnicu, da ne bi otišla u nepovrat. Vade posuđe iz nakrivljenih vitrina, skidaju slike sa naprslih zidova. Spakovane stvari nose kod rođaka u druga sela", kaže Milena.
Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, kaže da je selo Bogdanje najugroženije. Blic prenosi njegove navode da je rč o ogromnom klizištu, površine oko dva puta jedan kilometar. Ne može se tačno ni premeriti i ne postoje mere sanacije. Takođe, tu je duboka masa od oko 10 i više metara, gde su se izmešali i bunari i septičke jame. Sve zajedno klizi. Voda je i na površini terena i sve je pokrenuto, pa nema spasa za objekte na toj površini" objašnjava Ignjatović.
Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić obišao je ugroženo područje i najavio pomoć Vlade. "Za saniranje štete u selu Bogdanje biće potrebno nekoliko milijardi dinara, u drugim mestima štete su nešto manje. U privredi će šteta biti sigurno više od dve ili tri milijarde dinara", kaže Ilić.
Ministar finansija Mlađan Dinkić potvrdio je da će najugroženijim područjima Vlada pomoći iz posebnog fonda za takve namene, ali da najpre šteta mora biti tačno određena.
Porodice iz Bogdanja smeštene su kod rođaka i prijatelja u selu, a iz opštinskog budžeta za njih je izdvojeno po 20.000 dinara, a ostalima, koji se pripremaju za iseljenje, isplaćeno je po 10.000 dinara pomoći", piše Blic.
Glas javnosti takođe se bavi pomeranjem tla i piše o ugroženom vrtiću. Brdo, koje je prekjuče krenulo da tone u naselju Vlado Jurić, spustilo se oko dva metra i preti da ugrozi ovdašnji dečji vrtić. Klizište je već izmestilo potporni zid, ogradu i sprave za igranje, a zahvatilo je i ovdašnju trafostanicu, pored ograde. Vaspitači kažu da strahuju jer se čuje kako brdo klizi. Šteta na potpornom zidu vidljiva je u domaćinstvu Čedomira Prokića iz ulice Vukmana Milenkovića. Zemlja, koju nosi voda, sliva se u Ulicu Žikice Talevića, a stanovnici naselja strahuju da im blato ne zahvati stepeništa zgrada i slije se u podrume, piše list.
U tom naselju, građenom u vreme NATO-bombardovanja, utočište u desetak višespratnica našli su raseljeni sa Kosova. Mesto je od ranije poznato po klizištu, ali otkako je šuma posečena i zemlja ogoljena da bi se gradile kuće i stanovi, brdo je krenulo da klizi prema Garskom potoku.
Činjenica je da su klizišta izazvana otapanjem snegova, ali geofizičar Dejan Vučković sa Rudarsko-geološkog fakulteta za Večernje novosti kaže da je presudan bio ljudski faktor. "Posle postavljanja nove građevine rastu pritisci na teren. Deo podloge koja do tada nije trpela opterećenje počinje da klizi. To se dešava posebno u ovo doba godine, kada raste nivo podzemnih voda. Tu je i uticaj velikih saobraćajnica jer se pored autoputeva u tlu značajno šire vibracije", kaže Vučković i podseća na velike toplovodne, vodovodne i kanalizacione instalacije, čijom su izgradnjom nastali veliki ozidani podzemni tuneli, koji su presekli tokove kojima su se odlivale podzemne vode. Ta voda je morala da nađe svoj put, stvarajući nova klizišta.
