Izvor: Blic, 07.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad pirati umisle da su heroji
Kad pirati umisle da su heroji
Dugo traje ta piraterija na 'TV Politika', i prosto ne znam da li je reč o tome da ljudi ne znaju ili znaju, ali ih nije briga', kaže vodeći čovek čuvene distributerske kuće 'Vans' i potom dodaje 'da se sve dešava kao u Kafkinom romanu, ne zna se ni ko je lud, ni ko je kriv, ni šta je stvarnost'.
Šta sve zajedno, zapravo znači? Kako vi to tumačite?
- Mogu da govorim samo iz pozicije VANS-a. Naime, pošto je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznato da smo mi ovde i producenti to se može shvatiti kao atak na domaću kinematografiju.
U kom smislu?
- Jednostavno, distribuiranjem filmova mi ostvarujemo sredstva kojima pomažemo domaća ostvarenja, budući da se, kao što je poznato, bavimo i filmskom produkcijom.
Može li se boriti protiv piraterije i na koji način?
- Način je svuda isti. Država mora da zaštiti distributere. Možda i mi snosimo deo krivice jer nismo o svemu agilno obaveštavali državu, nego smo sve udarce dočekivali na nogama. Recimo, film 'Generalova kći' nakon bespravnog prikazivanja na 'TV Politika' nismo ni puštali u bioskope. Jer, to je klasičan triler i činilo se besmislenim nakon TV prikazivanja puštati film u bioskope.
Koliko se gubi u takvim situacijama?
- Teško je to precizno odrediti. Osim nas tu su na gubitku i bioskopi i gledaoci i mnogi drugi. Najtužnije je to što smo svojevremeno imali veoma dobru saradnju sa TV Politikom. Kada je trebalo i pomagali smo im.
Kako reaguju iz sveta?
- Nisam svet. Štetu imamo mi, a korist samo TV Politika. Sumnjam da i država ima neku korist. Nemaju je čak ni ljubitelji filmova, jer su time obeshrabreni da odu u bioskop, odnosno da imaju potpun doživljaj. Nije tu reč samo o materijalnoj šteti. Pa, šta se želi? Da se uvedu sankcije na film?!?
Da li nam i ta vrsta sankcija preti?
- Piraterijom se lako stiže do njih. Argument da je gest opravdan jer je reč o američkom ili engleskom filmu je besmislen. Po toj logici mogli bismo, recimo, svakom automobilu zapadne proizvodnje da razbijamo ili otimamo delove. Pri tom ne smemo zaboraviti da su u vremenima najgore izolovanosti i rata ovoj zemlji pružila podršku najznačajnija imena Holivuda.
Kako vidite poziciju jugoslovenske kinematografije u svetu?
- Ne znam čime bismo mogli više da se pohvalimo nego filmom. Ovdašnja kinematografska ostvarenja na najbolji način nas prezentuju u svetu. Nije to prazna priča, to su fakta. Učešće našeg filma u svetskom kolaču je veće čak i od sporta. Naš film je hrabar, i na najbolji način predstavlja naše ljude i njihov duh. Verovali ili ne, veoma je prijatno biti u inostranstvu ako si filmadžija.
Šta to znači sa stanovišta budućnosti jugoslovenske kinematografije?
- Stalno jurimo strane fondove za naše filmove. Uzgred, to je uobičajena praksa u Evropi. No, sjajno je to da ljudi hoće da finasiraju bez ikakvog političkog ili kreativnog uplitanja. Oni jednostavno ulažu u ono što procenjuju kao umetničku vrednost.
Kad smo već kod umetničkih i drugih vrednosti kako vidite odnos američkog i evropskog filma danas?
- Znate, u svetu se ruše granice. Čiji je film 'Američka lepota'? On dolazi iz Amerike, ali je u suštini više evropski.
U kom pogledu?
- Autor je Evropljanin, a svaki film, logično, pre svega, nosi pečat autora. Mislim da to važi za 90 odsto filmova, ne računajući industrijske. Film je internacionalna kategorija. I tu se uglavnom prevashodno gleda na talenat a ne na nacionalno poreklo. Hoću da kažem da se film, i u Americi, tretira kao kulturno dobro. On je naravno i ekonomska kategorija, ali svi, sve više, stoje na stanovištu da je samo zbilja dobar film činjenica koja će sve zadovoljiti.
Imate brojne kontakte sa 'filmadžijama' u svetu. Kako, konkretno, karakterišu naš film?
- Često se dive našem glumištu. To je ogroman kapital koji se mora negovati. Jer, ništa nije trajno samo od sebe. Imamo i veoma zanimljive, a vrlo različite reditelje. Zaista bi teško bilo reći koja je to škola jugoslovenskog rediteljskog stvaralaštva. Toliko je tu prisutno bogatstvo antipoda, različitih stilova, senzibiliteta, pogleda na film... Mi, naravno, nemamo onu najskuplju produkciju, ali zato imamo ostvarenja koja iznenađuju i domaću i svetsku publiku.
Kako vi objašnjavate da i u teškim društvenim prilikama umetnici ostvaruju prave podvige?
- Muka stvara, ono što se popularno zove, eskapizam. I film je dobrim delom eskapizam. U trenucima krize svaki umetnik ima i svoj odgovor i svoj pogled. Ko iskustveno prođe kroz nevolje taj, po prirodi stvari, nema fakultativni odnos prema muci, što je možda karakteristično za umetnike iz razvijenog sveta.
Upravo ste se vratili iz Zagreba...
- Bio sam tamo zbog filma 'Maršal' reditelja Vinka i scenariste Ive Brešana. Premijera u Novom Sadu trebala bi da bude 14. a u Beogradu 15. aprila. Intimno, očekujem da će taj film biti pravi hit. Tim pre što mi se čini da je on nekako više za Beograd nego za Zagreb. Jer, ima ukusan i odmeren prizvuk jugonostalgije koji je, po mom uverenju, karakterističniji za ovaj prostor. S druge strane, film je pitka komedija koja nikoga ne vređa. Konačno, reč je o istom govornom području, koje ni granice ne mogu, na duže, da ugroze. Znate, 'filmadžije' su svugde u svetu kasta koja se zbilja drži zajedno.
Tatjana NJEŽIĆ
