Izvor: Blic, 18.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad ljudi od knjige presaviju tabak!
Kad ljudi od knjige presaviju tabak!
Kao svojevrsna afera 'slučaj Ivkov' dospeo je na novinske stupce. Naime, magistar književnosti Mileta Aćimović Ivkov nešto manje od pet godina radio je kao urednik u izdavačkoj kući 'Narodna knjiga'. Potom se preko konkursa 3. januara ove godine zaposlio kao zamenika glavnog urednika izdavačke kuće 'Nolit', da bi 31. januara postao glavni urednik.
Nedugo zatim, 27. marta, odlazi na bolovanje, da bi mu dan kasnije bio napisan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otkaz, a zvanično uručen tek pre nepunih 10 dana i to preko advokata. Napomenimo i to da je Ivkov za otkaz saznao iz štampe. Kulturna i književna javnost podržala je magistra književnosti, a budući da priča o tome da Ivkov nije 'dostavio potrebna dokumenta' nije delovala uverljivo, nametnulo se pitanje šta (ko) zapravo stoji iza svega. 'Blic' je u više navrata tažio komentar i od rukovodstva 'Nolita', ali je direktor ove kuće, gospodin Nešić, po pravilu bio nedostupan, a Dobrivoje Kamperelić, šef pravne službe, tvrdio je 'da nema ničega iza priče o nepotpunim dokumentima'.
Mileta Aćimović Ivkov kaže:
- Dolazeći u 'Nolit' zaista sam imao nameru da dobar deo onoga što sam već u medijima naznačio pokušam da ostvarim. Znao sam da to neće biti lako. Više od decenije 'Nolit' je slabo ili neprimereno malo bivao prisutan u našoj kulturnoj javnosti. Njegova pređašnja reputacija me je podstakla da prihvatim izazov i krenem u primereno obnavljanje 'Nolitove' tradicije. Zauzet tim poslom, nisam stigao da razmišljam da li su i rukovodioci, a ponajpre direktor, želeli baš 'tog i takvog' igrača na tako važnom mestu u timu.
Pa u čemu je zapravo suština sukoba vaših interesa? Tačnije, šta stoji iza svega?
- Ako bismo reč ‘sukob’ zamenili nekom drugom, vaše pitanje bi bilo primerenije. Nesporazum svakako postoji. On nije od juče, bez obzira što sam ja na mestu glavnog urednika u 'Nolitu' takoreći od juče. Da su namere poslovodstva bile da se pravi zaokret u poslovanju bliske mojim predlozima i nastojanjima, stvar bi bila u redu. Kao glavni urednik želeo sam da budem u ime redakcije uključen u tela i organe upravljanja preduzeća, što se, međutim, za tih par meseci nije desilo. Smatrao sam, a i sada smatram, da je redakcija srce i mozak preduzeća. A ona je bila i ostala marginalizovana! Na primer, niko iz nje nije u Upravnom odboru.
Priča se da ste hteli da se kandidujete za funkciju direktora?
- U našem narodu se oduvek mnogo i svašta pričalo, pa od toga nikoga nikada nije zabolela glava osim, možda, u mom slučaju generalnog direktora koji je takvu pričinu mogao uzeti za glavobolnu istinu i po tom osnovu postupiti; kako je uostalom već učinjeno. Baveći se najpre članovima redakcije, svojim primarnim poslom, nisam o tome ni razmišljao. Ali, da se malo našalimo, ukoliko bi to doprinelo boljitku 'Nolita', izjavljujem da sam spreman (kratkoročno!?) i na takvu žrtvu - da se kandidujem i za direktora.
A šta vas je onda podstaklo da u javnost iznesete sve te detalje o malverzacijama i 'duplim' izdavačkim kućama?
- Podstaklo me je, oprostite, neodmereno, netačno i uvredljivo reagovanje iz 'Nolita'. Počev od teksta 'Otkaza ugovora o radu', koji vrvi od insinuacija, a koga sam u celini tek pre sedam dana pročitao, pa sve do teksta saopštenja od pre nekoliko dana. Posebno me na to podstakao odnos prema javnosti i velikim spisateljskim imenima ovdašnje književnosti, ili ako hoćete, njihovo potpuno ignorisanje od stane direktora Nešića. Mnogi navodi iz prvog teksta su u koliziji s navodima iz drugog. Recimo: u prvome mi se prebacivalo da nemam potrebno znanje i sposobnosti, a u drugom sam već 'mlad i obrazovan čovek'; dodajmo još i svesnu odluku da se brani ono što se zove javni interes, u ime čega su se tekstom peticije oglasili gorepomenuti pisci.
Stoji li iza svega veliki novac ili lična sujeta, možda oboje?
- Da. Čini mi se! I po mesečni i po danu da je 'Nolit' više namerno nego slučajno prestajao da bude izdavač, a još više mi se čini da je na redakciji najmanja, a na rukovodstvu najveća odgovornost za to. Ni sujeta se ne može zaobići. Izgleda da nekome nije odgovaralo ni uvođenje javnosti u kuću, medijska usredsređenost na redakciju, a posebno na glavnog urednika. I da ne dužim priču, tu smo gde smo. Činjenica da se bliži neminovni čin svojinske transformacije preduzeća dodatno otežava ceo ovaj slučaj.
Nezvanično ste izjavili da se ovim dešavanjima 'Nolit' sam podmeće kao ogledni primer ne bi li se pokazalo kako će vlast/država reagovati u slučaju sudbine nekada velikih društvenih izdavačkih preduzeća?
- Gde li ste to čuli? Priznajem, rekao sam. Nisam imao nameru da o tome javno govorim, ali eto... Čerupanje društvenog kapitala u našoj zemlji traje prilično dugo. U tom smislu, sudbina 'Nolita' može biti paradigmatična. I zaista se to, na šta rezonski upućuje vaše pitanje, i može desiti. A da bi se sve to ili izbeglo ili ublažilo, neopoziva ostavka generalnog direktora DIP 'Nolita' Radivoja Nešića odlučujuće bi mogla uticati da se ovaj nekadašnji izdavački gigant polako oporavi i uspravi. Sa mnom ili sa nekim drugim glavnim urednikom. I još: nekim članovima redakcije je ipak mesto u Upravnom odboru.
Podneli ste tužbu?
- Jesam. Tatjana Njezić
