Izvor: Blic, 31.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad ljubav ne bira sredstva
Pred premijeru najviše razmišljam o publici, o tome na koji način će ljudi nešto u tome videti i doživeti, kaže u razgovoru za „Blic" mlada glumica Kalina Kovačević koja igra glavnu žensku ulogu u filmu „Konji vrani" (drugi deo filma „Jesen stiže, Dunjo moja") reditelja Ljubiše Samardžića. Scenario za ovu melodramu potpisuju Toni Matulić i Đorđe Milosavljević, uloge tumače Milan Vasić, Slavko Štimac, Milena Ražnatović, Ljubomir Bandović, Milorad Mandić Manda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Andrija Milošević, Marta Uzelac i drugi.
Premijera je zakazana za 5. april u Centru „Sava".
„Za razliku od prvog dela ('Jesen stiže, Dunjo moja’) gde sam tumačila lik neiskusne devojke koja iz svoje nesigurnosti pravi greške stvarajući na taj način sebi i drugima probleme i nesreću, u drugom delu to je već jedna zrela žena. Ona tačno zna šta hoće i ne bira sredstva da do toga dođe, da ostvari svoj cilj. U njenom karakteru ogleda se ta, da kažemo, austrougarska, nemačka crta u smislu odlučnosti, istrajnosti, (samo)discipline, upornosti. Ostvaruje svoje ciljeve na način u kome nema devojačke nesigurnosti i nevinosti. Bori se koristeći odlučnost i promućurnost zrele žene, a njena interesna sfera je, kao i u prvom delu, Sava Lađarski, njen muž. I to dete koje on ima a koje je ona spremna da prihvati iako nije njeno. Ipak, ne možemo je gledati kao na neko zlobivo biće. Ona je, prosto, jedna žena koja voli i koja je nesrećna. Trudila sam se da je glumački opravdam, da je publika ne osuđuje nego da, i pored tih njenih odluka i gestova koji je čine negativnom, vidi kako se ispod toga krije jedna ranjiva i nesrećna žena", objašnjava Kalina Kovačević.
Da li vi lično mislite da je (neuzvraćena) ljubav 'kart blanš’ za upotrebu svih sredstava?
- Mora postojati neka granica u svemu što činimo, pa i u onome zarad ljubavi. Kada bih se našla u takvoj situaciji, ne znam baš tačno šta bih radila, ali volim da verujem da to ne bih radila po svaku cenu; naročito ako to podrazumeva i povređivanje drugih. Naravno, u filmu postoji i kontekst - uvek se emocije i međuljudski odnosi događaju u nepovoljnim okolnostima. Tu je negde možda i kopča s našim vremenom.
U kom smislu?
- Ljubav je ljubav, i ona se ne menja. Okolnosti koje de fakto utiču na nju mogu biti promenljive, ali ona suštinski ostaje ista. Dakle, bez obzira na to u kom vremenu se događale, emocije su uvek iste. S druge strane, ratovi i politička dešavanja, jer vreme radnje je početak Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, i onda i sada strahovito utiču na ljudske živote, formiraju ih čak. U filmu se, recimo, oseća razlika dva kulturna obrasca; katoličanstva i pravoslavlja, austrougarskog i srpskog mejnstrima, raskol između bogatog i paorskog društvenog sloja. Drugačije navike, drugačiji pogledi na svet. Neke stvare su Anici, junakinji iz viših slojeva, primarnije nego paoru Savi Lađarskom. Likovi su prosto razapeti između svega toga što ih, na određeni način, čini tragičnim.
Kakvu ulogu priželjkujete?
- Volela bih da radim uloge iz epohe. Dopada mi se to vreme, katkad mi se čini primamljivijim od današnjeg.
