Izvor: Blic, 24.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad komunisti vole demokratiju
Kad komunisti vole demokratiju
Radomir Reljić, beogradski slikar i član Srpske akademije nauka i umetnosti, od nedavno je na listi kandidata političke stranke 'Otpor'. S tim u vezi pristao je da za 'Blic' odgovori na nekoliko pitanja koja se uglavnom tiču njegovog najnovijeg angažmana.
Šta Vas je privuklo da se priključite baš 'Otporu'?
- 'Otpor' podržavam jer je izrastao iz studentskih protesta koji su se odvijali svih onih godina u režimu koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se završio 5. oktobra 2000. Kao profesor Fakulteta likovnih umetnosti (sada u penziji) bio sam uz studente sa FLU i ostalih fakulteta, kao i većina univerzitetskih profesora. Zajedno smo bili u šetnjama, na protestima 'Otpor' je sada stranka, a njegovi koreni u protestima. Stranci pripadaju pretežno mladi ljudi, sposobni i pametni. Oni treba da odlučuju o svojoj budućnosti i da je stvaraju. U svom Programu predviđaju uključenje svih koji hoće i mogu nešto da čine na neprestanom poboljšanju svog napretka. Mislite li da je zalaganje 'Otpora' za lustraciju ono što nam je najpotrebnije u ovom trenutku. Šta biste vi prvo promenili?
- Zalaganje za lustraciju je po mom mišljenju dobro, ali nije prioritetno. Prioritetno za nas je donošenje novog ustava da bi se dostigla puna demokratija. Potrebno je poštovati zakone, ne kršiti ih i živeti primereno civilizovanim zemljama. Ima li u 'Otporu' nekoga koga lično poznajete?
- U 'Otporu' je mnogo mladih ljudi i drugih koje poznajem.
Kao umetnik pripadali ste tzv. crnom talasu. Da li je taj talas danas ponovo aktuelan, pre svega sa društvenog stanovišta i metaforično govoreći u društvenom smislu?
- Crni talas nije postojao, njemu niko nije pripadao. Tu karakteristiku su izmislili oni koji su crnim talasom komunizma prekrili Srbiju. Gradski komitet Saveza komunista je tada dokazivao svoju budnost (jer oni su sve držali na oku) otkrivajući u umetnosti tzv. unutrašnje neprijatelje njihove ideologije, kršeći pri tome ljudska prava. Sada, za ove tri godine, od 5. oktobra, novine su prepune tekstova komunista koji tumače demokratiju i objašnjavaju kako demokratija treba da izgleda. Prostor u novinama bi trebalo da bude ustupljen istinskim demokratama, generaciji koja će svoj život i svoju budućnost sama da osmisli. Koga biste još rado videli u 'Otporu'?
- U 'Otporu' bih rado video sve koji su sposobni, pametni i vredni i koji hoće nešto da učine za sve. Koju biste simboličku kompoziciju danas naslikali imajući u vidu ovaj društveni trenutak?
- Teme za moje slike_arhiva nikada nisu bile niti će biti posvećene društvenom trenutku. Teme mojih slika su vezane za trenutak samo preko refleksija. Imaju li umetnici prvo na ćutanje?
- Ne samo umetnici, već i monaški red trapista koji se zavetovao na ćutanje. Koji biste svoj lični stav najradije plasirali u javnosti preko medije?
- Sve ovo što sada izgovaram. Kojeg svog stava se ne biste nikad odrekli, ni zarad stranke koju podržavate?
- Slobode, solidarnosti i pravde. I kojeg stava biste se od–rekli u korist iste stranke?
- Nijednog. Na listi kandidata 'Otpora' sam upravo zbog toga što se ne odričem nijednog svog principa. M. Marjanović
