Izvor: Politika, 01.Nov.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je hladno nema problema ako imaš drva
Radimo sa papirom najviše. Prodamo papir pa kupimo hranu
Ima nas dosta porodica ovde. Odavno smo ovde, još kad nije počeo rat. Ovo naselje se zove „Doktora Ivana Ribara”. Radimo sa papirom najviše. Slabo se zaradi, tri dinara kilo papira. Prodamo papir pa kupimo hranu. Dolazi kamion ovde kod nas, preduzeće je „Zemun”, njemu daš papir, ono tebi pare. Papir se meri na vagu u Vinogradskoj ulici. Idemo zajedno tamo, on vozi, a ja sa njim na kamionu. Izmerimo i on me onda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrati, jer posle ide kod drugih. Ali samo hiljadu dinara dobijem od papira.
Skupljamo i staro gvožđe. Prodajemo ga na otpadu. Gvožđe je pet dinara kilo, bilo je deset, pala cena. Nosimo ga na kolica na otpad. Mi bakar ne krademo. Samo ono što nađemo kod kontejnera.
Isto tako i limenke. Jedna limenka od piva dinar, sto limenki, sto dinara. Moja žena ide i skuplja limenke. Mene ovde svi poznaju u naselju, zovu me da radim. Juče sam jednom komšiji nosio šut iz stana, deset-petnaest džakova, a on meni dao ove cipele, nove, duboke.
Kad je hladno jeste problem ako nemaš drva. Mi imamo drva. I prošlog februara kad je bilo jako hladno ložili smo drva. Drva nađeš po kontejnerima, ljudi bacaju drvene prozore i vrata, kupuju pe-ve-ce. Nađe se po kontejnerima drva koliko hoćeš, samo treba da radiš. Ja svako jutro sednem na kolica i radim. Ako ne radiš nemaš ništa. Već sad imam drva za mesec dana. Imamo dobre barake, iverica, a još sa strane stavimo patos, lamperiju, sve to ljudi izbacuju, mi nosimo. Kupimo i najlon i onda ne prokišnjava.
Nemamo vodu i struju. Vodu vučemo sa pijace, ima česma, stavimo na kolica i nosimo. Na pijaci kupujemo krompir, pasulj, ima i paprike za trideset dinara, male, to kupimo. Skupljamo i stari hleb pa nosimo seljacima na pijacu, mi njima hleb oni nama luk i krompir. Ili nam daju pare. Pedeset dinara džak hleba. Hleb im treba za svinje, koze, imaju ljudi stoku.
Mi smo iz Beograda, i moji roditelji su iz Beograda. Imamo lične karte. Pomoć ne dobijamo, jedino dečji dodatak. Idemo i kod lekara, kad treba, ima dom zdravlja ovde. Ja hvala bogu ne idem, ali ovi idu kad treba da dobiju sirup za decu. Moja deca su velika, imaju po sedamnaest godina, imam dve ćerke i sina. Ne idu u školu, velika su. Imaju ovde i malu decu, ali ni mala ne idu u školu.
Nema kod nas niko auto, ni motor, ali imamo kolica, ona su nam za sve, i da odnesemo i donesemo i da nekog prevezemo.
Socijalna pomoć je hiljadu dinara, kakvih osam hiljada, nema od toga ništa. Ne dobijamo mi ništa. Ako ne radiš nema ništa, ako sediš kući nema ništa. I stari rade, svako za sebe. Što nađeš pored kante to je glavno, bacaju ljudi, ti skupiš i dobiješ neki dinar. Znaju mene svi ovde u ovim zgradama, zovu me, i ja dođem i radim. Mora se. Ako ne radiš nema ništa. A zimi nije katastrofa, navikli smo.
(Pripremio: B. R.)
Stanovnik nehigijenskog naselja, Novi Beograd
Slobodan Stanković
objavljeno: 01.11.2012.
.jpg)
