Izvor: Blic, 01.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad bogatašicu pregazi vreme
Kad bogatašicu pregazi vreme
Najprestižniju savremenu hrvatsku književnu nagradu ove godine je dobila Užičanka Jelena Marković, našoj javnosti poznata i kao nagrađivani dramski pisac. Njena drama 'Kritika čistog uma na balkanski način' nagrađena je na konkursu Bečkog pozorišta MBH, zajedno sa dramom Milene Marković 'Paviljoni'.
Za književnu nagradu izdavačke kuće 'V. B. Z.', koja je na predlog Miljenka Jergovića ustanovljena 2002. godine, vlada veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << medijski interes u Hrvatskoj. Najpre zbog velikog nagradnog fonda - 100.000 kuna (oko 12.000 evra), što je najveći nagradni fond u hrvatskoj kulturi uopšte, kao i činjenice da je konkurs anoniman. Ni članovi žirija (Miljenko Jergović, Dušanka Profeta, Zoran Ferić, Ivica Ivanišević i Nenad Rizvanović), naime, do samog proglašenja ne znaju kojoj osobi su dodelili nagradu. Jelena Marković, beogradski đak, svršeni student filozofije, već neko vreme živi i radi u Sarajevu. Kako ste se našli u Sarajevu i na koje vreme?
- U Sarajevo sam došla u oktobru 2002. godine pomalo slučajno, na nekakvu jednogodišnju specijalizaciju. Posle nekoliko meseci, upoznala sam vlasnika magazina 'Dani' i objavila par tekstova, što se vremenom pretvorilo u spoljnu saradnju. Nakon što sam završila specijalizaciju, krajem juna ove godine, vratila sam se u Srbiju a onda mi je negde sredinom avgusta zazvonio telefon. Dobila sam ponudu da se vratim, što sam i učinila bez nekog većeg razmišljanja. No, to uopšte ne znači da planiram ovde stalno da ostanem. Ovo je prosto jedan period kada mi prija kafa iz fildžana na Baščaršiji. Pojasnite naslov nagrađenog romana 'Escajg za teletinu', njegovu temu, sadržaj?
- Roman je pisan pod drugim naslovom i nagradu je i dobio pod drugim imenom ('Kurac palac'), ali pred samo štampanje knjige kontaktirali su me iz Zagreba i pitali za promenu naziva. Pošto to manje-više i jeste bio radni naslov knjige, meni to nije bio problem. Međutim, kada me je urednik zvao bila sam na nekom terenu u Tuzli i pisala priču o narodnim kuhinjama, i uopšte nisam uspevala da se setim bilo čega kreativnog i pametnog. Naslov je konačno dao Ivanišević, urednik 'Slobodne Dalmacije', jedan od članova žirija, jer u knjizi 'postoji' nekada bogata gospođa koju je vreme pregazilo, pa koja, da bi preživela i imala za hranu, zalaže po antikvarnicama srebrne escajge. Tu su još i razne priče koje te mogu zadesiti ako nisi pod ručnom kočnicom 24 sata dnevno. Što se tiče prethodnog naslova, meni se činio zgodnim jer je postao nekakva generacijska oznaka vremena u kome živimo. No, čini mi se i da ovaj, sada zvaničan naslov knjige, ovakva vrsta trampi koje su počinjale u antikvarnicama, sasvim dobro odslikava atmosferu.
Na kom jeziku ste pisali? Lako je pretpostaviti da je žiri morao da primeti geografsko poreklo autora rukopisa?
- Roman je pisan na srpskom jeziku, ekavicom. Tekstove u 'Danima', inače, pišem na ijekavici, dakle, mogla sam i roman tako da uradim. Kolega iz redakcije, koji čita moje tekstove pre objavljivanja, kaže da sam sebi liči na učiteljicu u čiji je razred stiglo dete vojnog lica. Naravno, da je žiri morao ukačiti 'geografsklo poreklo'. Veliki deo radnje događa se u Užicu, pa u beogradskom Studenjaku gde sam živela, a ostatak u beogradskim stanovima. - U kom smislu je, osim novčanom, ova nagrada značajna za vas lično? Šta omogućava, pokreće?
- Postavila je neke stvari na svoje mesto. Imala sam roman u rukopisu koji je stajao u fioci, napisan je pre ovog, ali uopšte nisam preterano pokušavala da ga objavim ili da sa njim nešto uradim. Radila sam mnogo toga drugog u životu što me je zabavljalo, pa onda u jednom trenu krenem da pravim nekakve ogrlice od kamena i gline, i što je najgore - to krene i onda samo to radim pola godine; pa prodajem neke apartmane - i to krene. Naravno, svo to vreme znam da je, ipak, najstariji onaj rukopis u fioci, ali ne činim ništa s njim. Ali, onda napišeš knjigu o svemu tome sa strane, i zapisi o svim tim iskustvima te ipak vrate na onu potvrdu da to jeste to. Knjiga je inače, od prvog dana Sajma u prodaji u Zagrebu, ovih dana stiže u Sarajevo, ali kako je reč o tvrdom povezu koji košta oko 16 eura, što bi ovde bilo skupo za knjigu od 140 strana. Trenutno se radi meki povez za Srbiju i to će biti u knjižarama Srbije za oko 15 dana. Ukoliko bi u Srbiji i Bosni stvar tekla kao u Zagrebu bila bih vrlo zadovoljna. Zašto vašu nagrađenu dramu još uvek niko nije igrao u Srbiji?
- Jedan od problema te drame je taj što ona nije stigla do ljudi koji odlučuju o repertoaru, niti do reditelja, ali to je problem i sa knjigama. Sva tri izdavača mojih knjiga bila su mala i lokalna, užička ili čačanska, i neke od tih saradnji su bile slatke, drage, pogotovo sa čačanskom bibliotekom. Međutim, objektivno, niko od tih izdavača nije imao mogućnosti za distribuciju kao što ima 'V. B. Z.' iz Zagreba, koji je zaista velika i ozbiljna kuća. Takođe, nisam mislila ni tada, a ni sada, da je moj posao baviti se, kad je drama u pitanju, bilo čim drugim, osim pisanjem. Međutim, sa druge strane, Beč je bio super iskustvo u svakom smislu. No, potpuno sam sigurna da sve dođe na svoje mesto i ako toj drami ima mesta na našim scenama, ona će tu biti, pre ili kasnije. Željko Jovanović
