Izvor: Politika, 31.Maj.2010, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KVARENJE INSTITUCIJA
Pravilo kaže da je institucija jača od njenog lidera. No, Srbi se ne drže pravila
Institucije uređuju odnose između ljudi, odnose između ljudi i institucija i odnose između institucije i institucija. Između ostalog institucije sprečavaju samovolju ljudi u samim institucijama, pa i onih koji vode same institucije. Pravilo kaže da je institucija jača od njenog lidera. No, Srbi se ne drže pravila. Čak se to nipodaštavanje pravila smatra boljim delom nacionalnog karaktera. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pa su tako u Srbiji institucionalni lideri jači od institucija. Da su institucije jače od svojih lidera ne bi partije ni postavljale svoje ljude na čelo institucija, ne bi bilo hasne! Da su institucije jače od svojih lidera ne bi bilo hasne ni za lidere institucija jer ne bi bilo korupcije! Da su institucije jače od svojih lidera Srbija bi bila uređena država!
Korumpiranje (kvarenje) institucija je od neposredne koristi za političku klasu, a pre svega za državne ljude i one koji rukovode institucijama. Da je u pitanju cela politička klasa pokazuje to što se ni opozicija (ova sada, ona juče i ona prekjuče) ne bori protiv kvarenja institucija. Jer, baš takve, kvarne institucije će im biti potrebne, kada dođu na vlast! Pokvarene institucije su oblik ispoljavanja partokratske države! Pokvarene institucije su uslov za proces pretvaranja građana u gnjide. Sve mi se češće čini kako i gnjida ima više šansi od mene, pred raznim šalterima i šalterdžijama, u raznim redovima za beskrajno čekanje, u nadežnom očekivanju stalno odmičućeg „zakazanog vremena za pregled” kod „izabranog lekara”, u pribavljanju bezbrojnih dokumenata za bilo šta koje potom šalterdžija „proverava” jednim pritiskom tamo negde po tastaturi kompjutera...
U Srbiji omiljeni oblik kvarenja institucija jeste njihovo dupliranje, potom ignorisanje jedne od duplih institucija, a na kraju ignorisanje obe.
Pre neki dan u ,,Politici” je moglo da se pročita kako jedna partija po zemlji Srbiji skuplja ideje za koncept decentralizacije, dok je rad Nacionalnog saveta za decentralizaciju „potpuno blokiran, upravo time što ga predstavnici vlade i pojedini predstavnici lokalnih samouprava 'izbegavaju'”. Šta znači to ako vlada opstruiše rad institucije koju je osnovala? Zašto je vlada i osnivala instituciju koju uništava opstrukcijom? Radi sveta, forme radi, da se spreči neki stvaran rad na ovom polju ili je nečija korist u pitanju?
Nedavno vlada seda za sto i razgovara (pregovara) sa jednom organizacijom kapitalista i jednom sindikalnom organizacijom, iako je sama osnovala Socio-ekonomski savet u kojem treba da se nađe sa „reprezentativnim” organizacijama kapitalista i radnika. Zašto? Da se spreči neki stvaran rad na ovom polju ili je nečija korist u pitanju?
Zašto vlada, pored Saveta za borbu protiv korupcije, osniva i Agenciju za borbu protiv korupcije... Radi sveta, forme radi, ili da spreči neki stvaran rad na ovom polju? „Duplo golo”!
Kad u nas institucija ne funkcioniše, formira se nova institucija, a stara nastavlja da slabo radi ili da ne radi! („Putevi Srbije” – „Koridor 10” – „Koridori Srbije”).
Kakve su posledice donošenja zakona koje država ne može da sprovede, a svedoci smo donošenja zakona za koje svi, pa i država, zna da se neće sprovoditi. Šta znači donošenje zakona uz ogradu da će se zakon „u celini i celosti” sprovoditi tek kroz nekoliko godina? Šta biva sa državom u kojoj se zakoni ne sprovode, u kojoj nema sankcija za one koji krše zakon, u kojoj se zakoni donose radi sveta, u kojoj zakoni ne važe za sve... Ništa drugo, do umiranje države kao institucije i umiranje državnih institucija koje treba da se brinu o zakonima i njihovom sprovođenju. Zašto? Radi sveta, forme radi, da se spreči neki stvaran rad na ovom polju ili je nečija korist u pitanju?
(U studije institucija treba uvesti slučaj lista „Student”. U barem polovini svog trajanja socijalistička je vlast, nezadovoljna pisanjem „Studenta”, smenjivala jednu redakciju i dovodila drugu „pravoverniju”. Posle nekog vremena i ta redakcija je dosezala nivo kritičnosti prethodne, pa i nešto više. Potom bi i ta redakcija bivala smenjena i dovođeni novi pravovernici. I tako redom, iz godine u godinu. „Student” je od mladih pravovernika, brzo pravio kritički nastrojene mlade ljude... Kako je u kafanskoj slobodi govorio Ilija Moljković, siva eminencija mnogih redakcija u kojima nije imao nikakvu funkciju, „’Student’ je ubica komunističkih kadrova”. Poenta je u tome što je institucija „Student” bivala jača od kadrova koji je vode – i sve dok je tako, institucija funkcioniše, a čim lideri institucije postanu jači od normi i pravila na kojima se institucija zasniva i koje institucija generiše i sankcioniše, od institucije ništa, ona je gola ljuštura koja prikriva samovolju političara, ona je privatna prćija onih kojima je institucija data na upravljanje.)
Kvarnim institucijama ljudi ne veruju. Nema poverenje u institucije koje ne rade svoj posao, u kvarne institucije, u mrtve institucije, u institucije koje su postale privatna prćija na hasnu njihovih (partijskih) vlasnika. A poverenje je jedan od najvažnijih temelja svake institucije.
U nas vladajući sistem partijske autokratije uvodi institucije u stanje hibernacije. Sve dok državne i društvene institucije vode partijski ljudi kojima je upravo partijska pripadnost najveći kvalifikativ za dati posao, nema ništa od institucionalnih reformi, nema ništa ni od tranzicije (ma šta ona značila), naravno nema ništa ni od demokratije, pa ni od države; država je partijska, a mi božji. Politička legitimacija stečena u oktobru 2000. godine ističe sve brže! Jedina šansa je departizacija institucija. Za vođenje institucija – znanje a ne partijnost, ne reče li to pre neki dan predsednik Tadić, ili pomenu samo znanje!
Srećko Mihailović
[objavljeno: 01.06.2010.]
