Izvor: Blic, 17.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Junak srpskog dizajna
Junak srpskog dizajna
Publikumov kalendar za 2004. godinu, čija je promocija - u vidu izložbe autorskih radova starog znanca te kuće i ovdašnjeg sveta dizajna, Slavimira Stojanovića, u 'pupku Beograda' - Bezistanu - u znaku je 'fenomena Slavimir'. Naime, u svojoj drugoj deceniji postojanja, Publikum kalendar, koji stručnjaci porede sa svetskim, poput Pirellijevog i Zandersovog, ulazi u novi ciklus pod nazivom 'Fenoman/Fenowoman'. U izdanju za nastupajuću godinu, objavljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su radovi Slavimira Stojanovića, junaka dizajna, vizionara u vizuelnim komunikacijama, koji je, kao što zapaža Lazar Džamić, otvorio vrata modernoj upotrebi tipografije u srpskom dizajnu.
Prve pare od dizajna zaradio je sa šesnaest godina, za jedan plakat. Stekavši diplome grafičkog dizajna na FPU i u Švedskoj, počeo je da radi u Saatchi&Saatchi u Beogradu, uskoro zavladavši celim regionom. Ostvario je i brojne komercijalne projekte za međunarodne klijente, kao što su: Sony, Mercedes-Benz, Michelin, Coca-Cola, BAT... Dobitnik je više od 200 svetskih nagrada, uključujuci: 'Epicu', 'Crestu', 'Eurobest', 'Clio', 'Golden Drum', 'European design Excellence Award' i 'Global Award', a radovi mu se nalaze u kolekcijama Centra Pompidu u Parizu, Muzeja umetnosti i reklame u Hamburgu, zatim u Varšavi, Beogradu... a deo su i magazina poput: 'Graphis', 'Kvadart', 'Creative Review'. Domaćoj publici poznat je i po omotima albuma koje je uradio za Ramba Amadeusa, Plejboj, A.K., logotipu Radija B92... Godine 1999, seli se u Ljubljanu, gde je od pre tri meseca vlasnik sopstvene firme. Kao dizajneru kome veruju, naručioci su mu ukazali tu čast da upravo on postavi grafičke standarde tj. logo za budućih deset godina i isto toliko kalendara. Da li će radovi poput izloženih biti predstavljeni i kroz neke dugačije forme?
- Uskoro će u izdanju berlinskog izdavača 'Geštaltenferlek', najuglednijeg za izdavanje artistično profilisanih publikacija, biti objavljena knjiga sa ovim radovima, koji su prisutni i na Internetu. Zabeleženo je preko deset hiljada poseta sajtu; neviđen fan club imam u Japanu, pišu ljudi iz celog sveta, Argentine, Australije... Publikumovo izdanje u maniru je takvih knjiga, zar ne?
- Apsolutno, i to je čisti fetiš. Namenjeno je onima koji se i bave vizuelnom umetnošću. Običnim ljudima to je češće nerazumljivo, pa ponekad i meni samome. Ozbiljno vam kažem, jer, u ovom trenutku sam, sa svojih trideset četiri godine, na životnoj prekretnici. To je idealno vreme kad se pitaš da li samo hoćeš da radiš za druge klijente ili bi nešto, možda, uradio i za sebe, pa prodao to nekome.
Odabrali ste i jedno i drugo?
- Da, to je dosta šizofrena situacija, ali je nužna, jer je neophodan ventil, pogotovo sada kada imam jako veliku frekvenciju posla, u Sloveniji, kao i za klijente u inostranstvu i SCG. Autorski rad je potreba iznutra, proistekla iz komercijalnog, a opet komercijalno sam u zanatskom pogledu savladao, počevši veoma rano i živeći isključivo od toga. Da li je moguće živeti samo od autorskih projekata?
- Veoma teško. Danas neke umetničke zvezde, u koje ja ne spadam jer nisam čisti umetnik, žive mnogo bolje od najboljih dizajnera. Međutim, izašao sam iz advertajzinga, jer mi je moralni aspekt postao dominantan, pre svega, u privatnom životu. Ne mogu više da ubeđujem nekoga da nešto kupi, nego bih radije da oblikujem nečiju predstavu u spoljnom svetu. Da li je lakše jednom dizajneru u Sloveniji nego ovde?
- Aposlutno, to je mala Švajcarska. Tamo je doduše život sterilan, sve je sređeno i precizno. Sve što mi ovde nemamo, oni imaju, i obrnuto. Mi imamo duh i vrlo smo im interesantni kad tamo dođemo, a ja sam to naučio i da naplatim. Ono što je meni falilo ovde, to je ta životna baza koja se za čoveka preko trideset godina sastoji u stanu, automobilu i sigurnom računu u banci koji omogućava sve te kredite. Nisam ja otišao sa milion, nego sa dvesta maraka i evo, za četiri godine, čovek sam sa svojim stanom od 70 kvadrata u dva nivoa, dvojnim državljanstvom, sa BMW-om 528, dok ovde nisam znao ni da upalim auto, jer nisam stigao između noćne zajebancije i dnevnih biznisa da sredim život; nedostajao mi je šrafciger ne bi li mašina radila sa sto posto snage. Kada će ovde život poprimiti takav oblik?
- To ne mogu da kažem, ali, nužno je promeniti malo mentalitet, odnosno skupiti redove. Talenat i energiju imamo, ali je problem u tome što se raspršavamo. Prskamo po sobi, što bi rekli, umesto da se malo sabijemo i da tu esenciju našeg kvaliteta pravilno usmerimo. Mi smo svi malo rašrafljeni, u svakom smislu. Glupo je generalizovati, ali u opštem utisku tako se ispostavlja. Kao u sportu?
- Da, ja inače igram fudbal četiri puta nedeljno, u prvoj sam ligi, amaterskoj, i tri godine uzastopno smo prvaci Slovenije. A što se tiče projekta, to je samo idealna prilika da se pokaže na koliko nivoa je moguće da se funkcioniše. Egzibicionizam je uostalom deo moje ličnosti. Davno sam se predstavio baš kao da sam se skinuo go, tako se osećam kad posmatram svoju izložbu. Ali, pošto ja nisam čovek koga je to sramota, onda mi je super... Ljubica Jelisavac
