Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Nov.2017, 17:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice
Kad je Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, za savet Srbiji iskoristio domaću poslovicu da se ne može sedeti na dve stolice – pogotovu toliko udaljene, dodao je – reakcije ovde bile su, kao i obično, preterane.
Naša je ljutnja malo popustila pri spuštanju američkih i padobranaca Vojske Srbije u zajedničkom spektaklu, ali savet o neodrživosti sedenja na dve stolice i dalje ima smisla. I ne važi samo za Srbiju.
Važi i za SAD i za Rusiju, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i za nove članice EU i samog bloka. Ima još primera, ali ovi nas se najviše tiču jer smo između Moskve i Zapada, a stremimo Briselu.
I nevažno je što mi nismo mnogo važni. Važno je to što se i na nama prelama ono što važniji rade ili ne rade. I bitno je što sedenje na dve stolice moćnih i onih koji bi to da budu može da ima dalekosežne posledice po ceo svet.
Gotovo neprimećeno u početku, puzeći po političkoj sceni mnogih država, desni populizam je od zrna pasulja izrastao – i još raste – u visoko drvo pod čiju krošnju staje sve ono za šta su se Evropa i dobar deo sveta borili da nestane posle Prvog i nakon Drugog svetskog rata, kad se Evropa ujedinila da spreči nove oružane katastrofe. Da bi se zemlje bivšeg Istočnog bloka koje su, izbegavši rusku čizmu, pohrlile u Evropsku uniju, tom bloku sada rugale, ne poštujući osnovna načela koja su usvojile da bi ušle, ali im ne pada na pamet da se odreknu finansijske koristi (više dobijaju nego što daju, zasad), prava da rade u razvijenijim zemljama Unije, da putuju bez ograničenja…
Kad hiljade Poljaka u neonacističkim demonstracijama spaljuju zastavu EU i urlaju “bela, hrišćanska Poljska” ili kad Mađari predvode tzv. Višegradsku grupu (četiri bivše komunističke zemlje) u odbijanju EU kvota za prijem izbeglica sa Bliskog Istoka, čvrsto sede na jednoj, desno-populističkoj stolici, koja postaje fotelja sa svakim novim izborima. Druga stolica koju im, nažalost, niko ne može izmaći su Brisel i sve privilegije članstva u toj zajednici. Isti ti ljudi koji su bili ili su potomci izbeglica pre pada komunizma, danas se ponašaju kako se ta Evropa u koju su – većina nezasluženo, u inat Moskvi, primljeni – nikada nije odnosila prema njima.
A onda Moskva, koja se tek populizmom Vladimira Putina uzdigla nakon što je izgubila Hladni rat, zajedno sa Vašingtonom sedi na dve stolice i jedni drugima žele, ali nijednu ne smeju da izmaknu. Putin i mag populizma predsednik SAD Donald Tramp uzajamno se tapšu po ramenu, a onda se optužuju za izborni sajber-kriminal, pa jedni drugima medije proglašavaju špijunima, a u zajedničkoj borbi protiv ISIS-a jure sopstvene, uglavnom suprotstavljene interese.
I nemačka kancelarka Angela Merkel je iskusila da ne može i tamo i ovamo. Ispalo je da je preširoko otvorila vrata izbeglicama, pa je kroz njih ušao i desni populizam i ozbiljno joj poljuljao do juče čvrstu političku stolicu.
I zato savet Hojta Jia, bez obzira na povod, ne važi samo za Srbiju.
