Izvor: Blic, 12.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jovan Dučić u partituri
Jovan Dučić u partituri
Prilikom prvog izvođenja mojih kompozicija, osećam se kao da sam na hirurškom stolu, bez anestezije' - kaže za 'Blic' beogradska kompozitorka Milana Stojadinović-Milić, asistent Fakulteta muzičke umetnosti, koja je za gotovo sve svoje kompozicije dobila poneko priznanje. Kako joj vaspitanje ne dopušta razmetanje, podsetila nas je svega na dve dobijene nagrade, ali po imenima naših čuvenih kompozitora: Vasilija Mokranjca i Josipa Slavenskog. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Na ovogodišnjem Bemusu reprizno je izvedena njena kompozicija 'Aurora borealis', pisana ‘89. godine, za simfonijski orkestar, a nedavno je bila i premijera ciklusa solo pesama 'Suze', u izvođenju članica ansambla 'Donne di Belgrado', kojima je i posvećen. Kao literarna osnova za ovaj ciklus od deset vokalnih minijatura, poslužili su tekstovi iz knjige koju je sačinio kompozitor Dušan Radić, pod nazivom: 'U senci Hermesa' ('Zbornik vekovnih maštarija'). Odlomci koji su podstakli Milićevu da komponuje muzičke 'kapljice', govore o suštinskim pitanjima života i smrti, odnosa čoveka prema čoveku, čoveka prema Bogu, i u sebi imaju kao vezivnu nit suze, koje mogu biti izraz različitih osećanja, a autori stihova su episkop Nikolaj Velimirović, Miloš Perović, Desanka Maksimović, Jovan Dučić i despot Stefan Lazarević. Gudački kvartet melodija Milane Stojadinović-Milić, napisan tokom studija, živi svoj muzički život, a upravo ga uvežbavaju članovi tek oformljenog gudačkog kvarteta koji čine uglavnom članovi Simfonijskog orkestra RTS. Diplomski rad, kompozicija 'Mimikrija' takođe je doživela nekoliko izvođenja, a delo 'Dream' za flautu i klavir izvođeno je nebrojeno puta, naročito u Nemačkoj. Za sada centralno delo u opusu Milane Stojadinović-Milić jeste pomenuta 'Aurora borealis', snimljena na kompakt disku, koja je i deo izdanja 'Savremena muzika Balkana', realizovanog u međunarodnoj produkciji, u izvođenju Sofijskog simfonijskog orkestra. Da li je trnovit put od završetka partiture do trenutka izvođenja?
- Tribina kompozitora, koja se od ‘92. godine održava u Beogradu, i ima međunarodni karakter, prvenstveno plasira naša dela, i to je jedna od mogućnosti da kompozicija dobije impuls za svoj dalji život. Dobra je i okolnost kada izvođači ili festivali poput Bemusa, naruče kompoziciju, ali su sve to izuzetne situacije. Stoga se kompozitor obično odlučuje da napiše delo ukoliko ima viziju kako će ga plasirati. Kakav je trenutni rang naših kompozitora u regionu?
- Beogradska škola je uvek imala značajno mesto ne samo u regionu nego i u Evropi, što je bilo vidljivo iako, možda, nikada nije bilo priznavano. U vreme postojanja Tribine muzičkog stvaralaštva Jugoslavije, dela koja su dolazila sa ovog područja u Opatiju, bila su najzapaženija. Da li se idalje tako kotiramo - nemam uvida.
Kakva je razlika u pristupu kada komponujete po porudžbini od onog kada to činite samoinicijativno?
- Razlike, zapravo, ne bi trebalo da ima; međutim, ako je kompozicija već naručena od jednog specifičnog izvođača ili grupe muzičara, ja, prosto, ne mogu da se odbranim od ideje da to jeste namenjeno osobama koje imaju određeni umetnički profil, pogotovo ako ih još i lično poznajem, što je isto kao kada kupujete poklon nekome koga dobro znate. I pored toga, međutim, čovek treba da sledi svoje primarne stvaralačke principe koje inače ima. Istina, to što mi zovemo porudžbinama - u mom slučaju niz kamernih solističkih dela - jesu bile podstrek za mene da se držim svog osnovnog poziva, iako od toga ne živim. Šta je to vanmuzičko što biva osnova vašoj muzici?
- Delo 'Aurora borealis' upravo to ilustruje. Iako nisam imala prilike da vidim tu prirodnu pojavu, vođena rečima astronoma o igri svetlosti na nebu, skupu prelepih boja, želela sam da toj pojavi pridodam ono što ona nema - zvučnu potku. Koje je to doba dana kada se posvećujete pisanju?
- Trenutno je moja porodična situacija takva da neki mir i vreme dana posvećeno kompoziciji – ne postoji. Drugo, komponovanje i nije nešto što se može činiti na dugme, u određenom trenutku... Dešava se da dođe inspiracija u trenutku kada nisam u stanju da na taj poziv odgovorim. Inače, muzika se, zaista, čuje, ja je čujem u onom originalnom zvuku, muzičkom supstratu koji mora da ima određenu snagu. Prosto, to je jedan napor koji kompozitor mora i da čini, da bi muzika dolazila u njegovu svest, u njegov sluh i biće, u svom autentičnom zvučenju. Ljubica Jelisavac
