Izvor: Blic, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još postoje državni umetnici
Još postoje državni umetnici
Za slikara Milana Blanušu najmanje što se može reći jeste da je umetnik koji ume da provocira. Njegova izložba crteža 'Senke', koja je otvorena u Galeriji - atrijumu Biblioteke grada Beograda, već na prvi pogled bode oči javnosti.
Na jednom crtežu stoji natpis 'Beogradska katedrala' (sa znakom Muzeja savremene umetnosti), na drugom, pod istim znakom piše: 'Umetnost je ono što mi označimo da je umetnost'. Šta se krije iza stava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izrečenog u natpisu i šta je stav našeg sagovornika (šokantno iskazan u crtežima fekalija sa svojim senkama), dve su polarnosti koje se sudaraju i na izložbi i u intervjuu koji vodimo s autorom. Iako su izloženi crteži tek predlošci za slikarski projekat, angažman je više nego očigledan?
- Ne politički angažman, već kritički odnos prema pojavama u umetnosti. Senke su glavni motiv na ovim crtežima i odraz duhovnog stanja naše sredine.
Zašto je odraz tog stanja u znaku MSU?
- Muzej savremene umetnosti je samo jedan od naših centara moći. Drugi su Kulturni centar Beograda, Udruženje likovnih umetnika Srbije i Ministarstvo za kulturu. Tako sam ih okarakterisao jer se svaki za sebe bore za poziciju u društvu i, naravno, u umetnosti. Mnogi bi se s vama složili, ali koje su vaše konkretne zamerke?
- U svetu postoje centri moći koji diktiraju ne samo ekonomske i političke tokove već i kulturno-umetničke. To su mahom velike američke korporacije. MSU prihvata njihov populistički trend i nastoji da ga u našu sredinu inkorporira kao globalnu poetiku i globalni ukus. Za koju se poetiku (ili ukus) vi zalažete?
- Pristalica sam evropske tradicije, znači evropskog duha. Nažalost, Evropa je nemoćna da se izbori s tim onostranim talasom koji nas zapljuskuje i plavi. Mislite na mejnstrim?
- Izložbe koje ta ekipa iz MSU priređuje su vrlo površne i, u suštini, mejnstrim. Zato se mnogi vredni i dobri umetnici osećaju istisnutim iz dominiona. Da li ste i vi jedan od njih?
- Svoju poziciju bih nazvao pozicijom aktivne margine. Njen sam pristalica jer jedino tako mogu da delujem. Ko bi trebalo da bude zadužen da detektuje mejnstrim?
- Upravo institucije koje sam spomenuo i, naravno, MSU kao njihov predvodnik, sa kritičarima i teoretičarima okupljenim oko tih centara. Zar svaki umetnik, intimno, ne priželjkuje da ga prigrli institucija?
- Vaninstitucionalno delovanja koje postaje institucionalizovano nije od juče. Mlad umetnik se bori za svoj status u društvu, ali pošto usledi društveno priznanje (otkupi, nagrade…), on dospeva u sam centar, više nije na margini. Znači li to da više nije angažovan?
- Zavisi od njegove svesti. Može primiti ponuđeno pa nastaviti svojim putem aktivne margine. Šta ste vi izabrali?
- Ono što je za umetnost mnogo bolje: da budem slobodan. Vi niste ničiji miljenik?
- Nisam. Šta znači biti miljenik?
- Kod nas, kad je umetnik član jedne od rukovodećih partija, postaje član žirija, dobija otkupne nagrade, kratko rečeno: on je državni umetnik. Ali kako opstati kao umetnik bez podrške države?
- Teško. Da postoji umetničko tržište, još bi se nekako i moglo, ali bez njega, jedino rešenje je obezbediti sebi egzistenciju drugim poslom. Vi imate sreću, profesor ste na novosadskoj akademiji. Šta savetuje vašim studentima?
- Nemam recept. Biti umetnik je odluka koja se donosi bez obzira na okolnosti. Da li se u nedavnom otkupu Sekretarijata za kulturu Beograda našao i neki vaš crtež?
- Jeste, jedan veliki. Kome je namenjen?
- Sve što je otkupljeno, namenjeno je muzejima i galerijama. Ali ko je za moj rad zainteresovan, zaista ne znam, a voleo bih. Je li vam to logično?
- Nije, glavnu reč treba da vode muzealci, jer oni znaju koja im kapitalna dela nedostaju u kolekcijama. Imate li predlog kako bi bilo pošteno?
- Da bi se radilo transparentno, demokratski, da izbor ne zavisi od partijske pripadnosti, niti od toga ko je na čelu Ministarstva, kad ne umemo sami, ajde da pozovemo nekog neutralnog, iz Evrope, da nam pomogne. Zar nismo i to probali, kada su Anda Rotenberg ili Rene Blok pozvani na čelu Oktobarskog salona?
- Jesmo, ali im je Kulturni centar sugerisao selekciju Salona. Nametanje izbora može se izbeći jedino uvođenjem konkursa. Umetnik podnese svoj projekat, a komisija u kojoj sedi, ponavljam, i neko iz sveta - da ne bude mućke - bira radove. Institucija konkursa nam je preko potrebna, a nikad je nismo imali. To je moj predlog budućem ministru kulture.
Milena Marjanović
|
