Izvor: Politika, 01.Dec.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još nismo naučili da ulažemo u sebe
Država treba da uzme izveštaj Svetske banke i da što pre poboljša one pozicije koje nas vuku na začelje liste, jer iako smo neke segmente popravili i dalje smo iza svih zemalja u regionu, kažu stručnjaci
Srbija se u najnovijem Izveštaju o poslovanju Svetske banke, kojim je obuhvaćeno 185 zemalja, našla među deset ekonomija koje su sprovele najveći broj reformi, pri čemu je pozicija naše zemlje unapređena za devet mesta zahvaljujući pomaku u oblastima osnivanja preduzeća, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sprovođenja ugovora i rešavanja pitanja nesolventnosti. To jeste dobar znak, ali ne treba time da se tešimo, jer smo daleko od željenog ranga – saglasni su naši sagovornici. Sama činjenica da smo ove godine imali samo 200 miliona evra investicija treba da zvoni na uzbunu u svakom kabinetu vlade. Izborna godina, ekonomska kriza i nepredvidivo poslovno okruženje glavni su razlozi po rečima Branislava Grujića, predsednika kompanije „PSP Farman” za njihov izostanak. Svetske kompanije se sve manje odlučuju da investiraju u inostranstvu i sve više se okreću svojim zemljama. Zbog toga on i u sledećoj godini očekuje upola manje investicija od najavljenih 1,2 milijarde evra.
– Država treba da uzme Izveštaj Svetske banke i da što pre poboljša one pozicije koje nas vuku na začelje liste. Neke segmente jesmo popravili, ali i dalje smo iza svih zemalja u regionu. Ocena Svetske banke nije presuđujuća, ali je bitan faktor pri odluci investira da li će ulagati u nekoj zemlji – kaže Grujić.
Ana Trbović, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, naglašava dasa produbljavanjem ekonomske krize, poslovna klima postaje sve značajnija i kapital odlazi tamo gde se jednostavnije posluje i gde je rizik manji. Srbiju neefikasan rad javnih službi i nefleksibilnost Zakona o radu košta novih radnih mesta i prilika za izvoz.
– Nažalost većina predviđenih reformi sa ciljem podizanja konkurentnosti poslovnog okruženja još uvek nije sprovedena. Srbija je na dnu lestvice zemalja svetakada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola, što ukazuje na (ne)kvalitet administrativnih propisa i rada javnih službi. Nije na boljem mestu ni kad je u pitanju zaštita manjinskih akcionara, što pokazuje (ne)razvijenost profesionalnog, korporativnog upravljanja u privredi – dodaje Trbovićeva.
Ona kaže da ozbiljni investitori izveštaje Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma čitaju sa velikom pažnjom. A posebno brine što pored poznatih problema izdavanja dozvola i drugih pitanja institucija i tržišta, kako ističe, sada padaju i ocene kvaliteta obrazovanja i inovacija koja su u prethodnom periodu bila osnov za nadu u brži oporavak nakon izgradnje kvalitetnije poslovne klime.
– Sada vidimo da nam je ugrožena konkurentnost i na duži rok, a pošto je izveštaj dinamičan jasno je da drugi rade više od nas i da zato investicije idu na ta tržišta. To potvrđuje i odliv mozgova iz Srbije. Istovremeno primeri drugih država pokazuju da uz malo više političke volje za kratak rok može da se poboljša poslovna klima, a na srednji i kvalitet obrazovanja ukoliko se primene sistemske mere i da se na taj način privuku investicije, i domaće i strane, i ubrza ekonomski razvoj. Malo političke volje međutim je ono što nam nedostaje već godinama – upozorava Ana Trbović dekan FEFE.
Maja Piščević, izvršna direktorka Američke privredne komore, kaže da Srbija mora da shvati da vremena za gubljenje više nemamo.
– Sledećih godinu dana su biti ili ne biti. Ako ovaj, medicinski rečeno „zlatni sat” ne iskoristimo, gotovo je izvesno sa kakvim ćemo se posledicama suočiti. U meri u kojoj dolazak investitora ne zavisi od situacije na svetskom tržištu, Srbija još može da napravi fantastičan iskorak, ali svaki izgubljeni dan je velika propuštena šansa – ističe Piščevićeva.
Država, kako kaže, treba da se fokusira na strukturne reforme i unapređenje regulative, smanjivanje nepotrebne administracije i nerazumnih dodatnih troškova. Ova vlada je prema mišljenju Američke privredne komore napravila nekoliko dobrih koraka koji nagoveštavaju odgovoran pristup problemima i posvećenost akciji, što uliva izvesni optimizam među investitorima.
– Ovih dana se govori da će se situacija sa „Ikeom” konačno pomeriti sa mrtve tačke i nadamo se u narednih šest meseci završiti procedure za dobijanje građevinske dozvole. Ali činjenica je da je to trajalo nedopustivo dugo i da iskustvo ovog važnog investitora nije stimulativno za njihove kolege. U tom smislu, zamislite koliko je potencijalnih investitora za ove četiri godine kontaktiralo „Ikeu” kako bi se raspitali o poslovnom okruženju u Srbiji? Ili, koliko bi njih već bilo u Srbiji da je sistem dobijanja dozvola efikasniji i da je „Ikei” to omogućilo da što pre otpočne poslovanje – ukazuje izvršna direktora Američke privredne komore.
Kao prioritete ona izdvaja tri oblasti, koje bi do završetka prve godine rada vlade, napravile značajan pomak, a samim tim i bolju poziciju na Duing biznis listi.
Prvu čine parafiskalni nameti, sa čijim smanjivanjem se kako kaže jako dobro krenulo. Pored već ukinutih 138 nameta, značajne su i izmene Zakona o budžetskom sistemu koji uspostavlja transparentan i predvidljiv način uvođenja i određivanja ovih naknada. Na ovaj način, potencijalni strani ulagači unapred će imati jasnu sliku kakvi ih sve troškovi očekuju.
Druga oblast tiče se neophodnih reformi u oblasti građevinarstva i prostornog planiranja – kao što je ubrzanje procedure izdavanja dozvola za izgradnju objekata, ali i reforma postupka konverzije prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu.
Treća velika oblast jeste radno zakonodavstvo, gde se iskristalisalo više grupa problema. Jedan je suvišna administracija, gde bi fokus trebalo da bude lakše zapošljavanje, ali i otpuštanje radnika. Značajna izmena bi bila i produženje ugovora na određeno vreme sa jedne na tri godine.
Marijana Avakumović
objavljeno: 02.12.2012
