Izvor: Politika, 20.Maj.2012, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jenjava brazilomanija
Latinoamerički džin i dalje privlači investitore iz celog sveta, ali stručnjaci upozoravaju da je rast Brazila znatno usporen
Kad svrate po podne na jedan martini pred večeru, američki biznismeni koji su se u velikom broju preselili u Sao Paulo ili u Rio de Žaneiro mogu da budu zadovoljniji cenom svog užitka. Do pre nedelju dana čašu martinija u tropima plaćali su 37 američkih dolara, bar šest puta više nego na Menhetnu, ali posle devalvacije brazilske valute (real) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od šest odsto, astronomski iznos za jedno pićence se malo spustio na zemlju, bar u dolarima.
Na devalvaciju svoje precenjene valute, Brazil se odlučio kako bi podstakao izvoz i obeshrabrio uvoz. Pred upozorenjima da je veliko „B” iz kovanice BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) u opasnosti da se pretvori u malo slovo, u prestonici latinoameričkog džina ubrzano se izrađuju nove ekonomske mere.
Stručnjaci iz Velike Britanije, koju je Brazil nedavno pretekao po jačini svoje ekonomije, predskazuju da je očekivani rast Brazila od 4,5 odsto za ovu godinu nemoguć. Ali drugi kažu da je kritika upućena ovoj zemlji preuveličana i da su upozorenja suviše oštra.
Možda je vreme da se svet otrezni od „brazilomanije”, ali ova ogromna zemlja obiluje rudnim blagom, kafom, naftom, šumama, rekama, voćem i povrćem, i još je neodoljivo privlačna za posao i uživanje. Nezaposlenost je i dalje niska (oko šest odsto), visokokvalifikovani stručnjaci su dobrodošli, investicije su u 2011. dostigle rekordnih 67 milijardi dolara, tako da mnogi svetski ekonomisti predviđaju da bi Brazil mogao ove godine da dostigne rast od 3,5 odsto, bez opasnosti da će time podstaći visoku inflaciju. Ali ne 4,5 odsto, koliko očekuju domaćini.
U svetu vlada veliko interesovanje za ulaganje u ogromna novootkrivena nalazišta nafte, a podjednako su privlačne visokoproduktivne poljoprivredne farme. U poređenju sa Rusijom, Kinom, čak i Indijom, ocenjuje se da Brazil ima predvidljivije zakonske propise koji se uglavnom poštuju. Investitorima takođe prija što je država socijalno odgovorna, i tako smanjuje jaz između ekstremno siromašnih i bogatih.
Paradoksalno, one koji jure velike profite u isto vreme odbija to što je minimalna plata u Brazilu tri puta viša od vijetnamske ili indonežanske, na primer. Veliki biznis takođe zazire od „apsurdno komplikovanog sistema dažbina i poreza”. Brazil bi morao da se oslobodi još jedne latinoameričke boljke: glomaznog i preplaćenog državnog aparata koji raskošno živi na račun poreskih obveznika.
Predsednica Dilma Rusef želi da eliminiše budžetski deficit, a počela je i da smanjuje takse na automobilsku i rudnu industriju.
Ipak, sve je očiglednije da investitori po Latinskoj Americi traže nova mesta sa bržim rastom i jednostavnijom procedurom. Pominju se Peru i Kolumbija, a uskoro možda i Meksiko, ako uspe da utiša narko-rat koji odnosi ogromne žrtve i seje nesigurnost.
Argentina je omiljena zemlja, pogotovo otmeni Buenos Ajres gde se najlepše i najevropskije živi, ali mnogi se pribojavaju populističke vlade Kristine Kiršner. Britanci je izbegavaju zbog spora oko Malvina (Foklandi), a Španci su se nedavno opekli zato što je nacionalizovala „Repsol”. Zbog toga, bar do 2016, Brazil prostire crveni tepih za građevinare, inžinjere, mašince i one koji se bave novim tehnologijama.
Još u punom jeku, brazilski bum pogotovo je privlačan za Evropljane, koji su donedavno nevoljno primali emigrante iz Latinske Amerike. Sada trbuhom za kruhom u Brazil pokušavaju da doputuju Španci, Italijani, Portugalci, čak i Francuzi i Britanci. Brazilija im je uvela sve moguće granične restrikcije koje je nekad Evropa primenjivala nad posetiocima sa Novog kontinenta – obavezno pozivno pismo i da cariniku moraju da pokažu da u novčaniku imaju bar po sto dolara za svaki dan koji žele da provedu u tropima. Taman za jedan martini i sendvič.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 20.05.2012.
