Izvor: Politika, 09.Jan.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jemen na izdisaju
Novi talas šiitsko-sunitskog sukoba u državi na strateški važnom prilazu plovnoj ruti ka Sueckom kanalu ostaje van radara svetskih medija
Najmanje 37 ljudi poginulo je, a preko 65 teško povređeno sredinom sedmice u eksploziji automobilabombe u Sani, petomilionskoj prestonici Jemena. Za diverziju u neposrednoj blizini ministarstva odbrane i centralne banke, drugu od početka 2015. godine, još nijedna teroristička organizacija nije preuzela odgovornost.
Generalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun juče je oštro osudio krvoproliće u Sani i zatražio od svih političkih snaga u Jemenu da sarađuju radi obezbeđivanja mira i stabilnosti. Ambasada SAD u Sani osudila je napad koji „iskazuje nihilističke vizije terorističkih grupa koje operišu u Jemenu”, preneo je Rojters.
Otkako je 2011. godine u Jemenu izbilo „arapsko proleće”, svet je zaboravio državu na krajnjem jugozapadu Arabijskog poluostrva, kojoj preti ekonomska i humanitarna katastrofa. Jemen je prva država na svetu koja može u najskorijoj budućnosti ostati bez pijaće vode: prestonici Sani to bi moglo da se desi već za godinu ili dve, upozorio je još sredinom prošle godine, nakon posete Jemenu, Bišov Paradžuli, specijalni izaslanik agencije UN za hranu.
Životne nedaće zemlje sa 24 miliona stanovnika u kojoj bunare sveže vode danas kopaju na 1.200 metara dubine, ispošćenih izvorišta nafte (Svetska banka procenjuje da će presušiti 2017) od svrgavanja prozapadnog lideraAlija Abdulaha Saleha, retko ulaze u žižu svetske diplomatije i medija. Uprkos proceni agencije za hranu UN da Jemenu treba 592 miliona dolara humanitarne pomoći u 2014 (od čega skoro polovina za hranu i oživljavanje poljoprivrede), međunarodni donatori obezbedili su tek 20 odsto tražene sume.
Zemlja na južnoj kapiji Crvenog mora i prolaza Bab el Mandeb, kuda put Sueckog kanala putuje osam odsto robe u godišnjem globalnom prometu i četiri odsto prodate nafte iz Persijskog zaliva, poznatija je uglavnom, po oceni Vašingtona, po „najopasnijoj ćeliji Al Kaide na svetu”, masovnom švercu opijata, oružja i ljudi. Tek odskora međunarodna javnost uočava da je Jemen najnovija arena eskalacije šiitsko-sunitskog sukoba na Arabijskom poluostrvu.
Masovna primena američkih dronova u bici protiv pripadnika Al Kaide širom Jemena (uz veliki broj civilnih žrtava) od 2012. i plima ilegalnih krijumčara iz Jemena ka rogu Afrike, i obrnuto, svetu su uglavnom poznati.
U jeku krvoprolića na Bliskom istoku 2014. godine, oružana ofanziva šiitskog plemena Huti sa severa Jemena ka prestonici Sani lane, prošla je gotovo nezapaženo na velikoj geopolitičkoj sceni.
„Eskalacija oružanih sukoba u Jemenu tokom 2014. jedan je među 10 najmanje spominjanih sukoba na svetu”, procenila je početkom godine američka mreža Si-En-Bi-Si.
Upad teško naoružanih Hutija u Sanu prošlog septembra, ubistvo francuskog diplomate u sastavu misije EU u Jemenu, odstrel nemačkog zvaničnika, umorstvo dvojice talaca (jednog Amerikanca i jednog Južnoafrikanca) krajem godine, učestale diverzije na naftovodima i ustanak secesionista na jugozapadu Jemena izazivaju sve veću strepnju globalnih stratega.
„Jemen je država koju vode dvojica lidera: zvanični predsednik Abdu Rabu Mansur Hadi i Abdul Malik el Huti, mladi vođa šiitske sekte Hutija. Otkako su Hutiji ušli u Sanu, preuzeli su kontrolu u nizu ministarstava i izazvali nove podele unutar armije. Istovremeno, državni parlament ima figurativnu ulogu tela bez autoriteta. Jemen je na ivici haosa, pravi primer odsustva državnog ustrojstva”, prenosi „Njujork tajms”.
U međuvremenu, predstavnici Hutija navode da su ukidanje subvencija na gorivo, akutni manjak pijaće vode na severu zemlje i jalova reformska politika režima u Sani od 2011. godine glavni okidači oružanog prodora u centralni i zapadni deo zemlje. Pri tome oni odlučno poriču da iza ofanzive stoji Iran i ambicije Teherana da učvrsti šiitski uticaj na Arabijskom poluostrvu pred očima tamošnjih sunitskih monarhija, ponajviše Saudijske Arabije.Dugogodišnji izdašni finansijer režima u Sani, Rijad je prošlog septembra uskratio dalju pomoć Jemenu. Teheran i lideri Hutija istovremeno demantuju da sarađuju u novom preoblikovanju političkih snaga oslabljene države sa dugom granicom prema najvećem svetskom proizvođaču nafte.
„Sa Iranom nas zbližava protivljenje američkim planovima u regionu”, priznaje Muhamed r Bukaiti, član političkog biroa Hutija, u izjavi „Njujork tajmsu”.
Dalji sled događaja u Jemenu nepredvidiv je. Ogranak Al Kaide u Jemenu optužuje Hutije da su islamski jeretici. Hutiji najavljuju da će se boriti protiv korumpiranog režima u Sani, ali i za novu regionalnu preraspodelu vlasti u zemlji. Oni pri tome odriču nameru da prošire oružanu ofanzivu na jugozapad Jemena sve do obale Crvenog mora. Sunitski separatisti u Adenu istovremeno se protive sunitskoj vlasti u Sani, ali i poručuju Hutijima da su spremni da brane svoju zemlju od uljeza sa severa.
Tanja Vujić
objavljeno: 09.01.2015.
.jpg)
