Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Nov.2018, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Zločin i vreme
Zovu ih različito – zločin protiv čovečnosti, ratni zločin, genocid, a u dosad najtežem obliku – Holokaust. I ne zastarevaju, kao što ne zastarevaju ni potrage ni suđenja ratnim zločincima. Ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. I izrečene kazne moraju biti prihvaćene, zajedno sa obrazloženjem, bez obzira na nedoumice, pa i na sumnje koje mogu biti i legitimne, ali ako nisu dokazane, ostaju samo sumnje. Kako što i nedokazani zločini bilo koje vrste nisu zločini već >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << samo sumnje.
Koliko je puta potrebno ponoviti ovu lekciju?
Ratko Mladić je prvostepeno osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom Bosne i Hercegovine, terorisanje stanovništva Sarajeva, otimanje “plavih šlemova” i niz zločina. Oslobođen je krivice po tački o (nedokazanom) genocidu u drugih sedam opština BiH.
Dva meritorna suda su, dakle, utvrdila da je u Srebrenici počinjen genocid: Međunarodni sud pravde u Hagu Srbiju nije okrivio za sam zločin, ali jeste joj spočitnuo odgovornost što ga nije sprečila. A mogla je, nema sumnje, bar da pokuša. Haški tribunal osudio je više oficira Vojske Republike Srbije, uključujući glavnokomandujućeg Ratka Mladića, zbog tog genocida na maksimalne zatvorske kazne. Srbija formalno priznaje međunarodno pravo, uključujući nadležnost sudova u Hagu, makar cela verovala da je potonji sud isključivo antisrpski…
I u čemu je onda problem? Nismo saglasni sa presudama? Lakše nam je kad se kaže težak ratni zločin ili samo težak zločin nego genocid? Menja li to činjenicu da je hiljade ljudi svrhovito ubijeno? Ne. Umanjuje li odgovornost i krivicu osuđenih sintagma “težak zločin” ili “zločin protiv čovečnosti” umesto teške reči genocid? Ne. Umanjuje li to strahote koje su se – na svim stranama – u poslednjim balkanskim ratovima dešavale, u kojima je izginulo desetine hiljada ljudi. Na svim stranama? Ne. Da li je zločin u Srebrenici manji ako se i zločin nad krajiškim Srbima proglasi genocidom? Ne. Da li su zločini srpskih državljana i oficira manji ako državljani i oficiri drugih balkanskih zemljica niklih na tim ratovima nisu pravično kažnjeni? Ne, ma kako ovo drugo bolno bilo po njihove žrtve.
Zašto, uprkos svemu, nismo u stanju da naučimo lekciju i, suočeni sa onim što se odista dešavalo, počnemo da gledamo u budućnost? Bez negiranja.
Zato što smo i dve i po decenije kasnije ljuti na Miloševića što je izgubio sve ratove koje je vodio! Nismo ljuti što je ratovao, nismo ni na sebe ljuti što smo u ratovima učestvovali, makar kao statisti i makar samo bili uvučeni tom strahotnom maticom, nemoćni da joj se suprotstavimo. Ne, mi smo ljuti što se sve desilo tako kako se desilo, što je Srbija – koja zvanično nije ni učestvovala! – iz ratova izašla poražena, sa dobrim izgledima da bude i zvanično malo manja. Za poslednji kamičak u tom teškom prtljagu, Kosovo ili KiM (svejedno, i Metohija je u paketu poratnog rastura).
