Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Dec.2015, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Svilen konac za Gašića
Sklonost ka novinarkama koje “lako kleknu” ministra odbrane Bratislava Gašića koštaće fotelje. To je nesumnjivo dobra vest, bar onoliko koliko joj je povod loš; bahato, primitivno, uvredljivo ponašanje jednog od najvažnijih funkcionera u državi.
Dobra vest je i što je premijer to shvatio, pa je odlučio da ga smeni. Pri tome se lično i u ime Vlade izvinio svim ženama. Na simboličkoj ravni, dobra vest je i novinarski bojkot Gašićeve pokajničke konferencije za novinare, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kao i javni protest novinara.
Sve ostalo nije dobro. Premijerski svilen konac, ne gajtan nego konac, praćen je hvalospevima Gašiću kao najboljem ministru vojnom ikada, odanom prijatelju, vrlom saradniku u partiji i Vladi, sve uz nadu da će se ubrzo ponovo aktivirati! Na važnoj državnoj funkciji. Time je sve rečeno, i o helikopteru sa sedam žrtava, o Kobrama, o kršenju zakona, svemu što je još pre godinu dana bilo više nego dovoljno za Gašićevu odgovornost. Napokon, uprkos priči o tome da više ne može biti ministar, Gašić to jeste, niti je podneo ostavku, niti je pokrenuta procedura njegovog smenjivanja, bar ne u utorak rano posle podne.
Dalje, kao i Gašiću samom, njegovim kolegama i koleginicama u Vladi, partiji i koaliciji trebalo je mnogo sati da se oglase. I to ne baš voljno. Većina sigurno ne deli obnarodovanje naklonosti spram kleknutih novinarki, ali izgleda da u njegovom gestu nisu ni videli ništa neobično; navikli se ljudi, a i Gašić je poslušao upereni prst i posle brojnih protesta se pokajao i izvinio, javno. Valjda se to do premijerove izjave smatralo dovoljnom kaznom. Izvinio se i koleginici Zlatiji Labović lično; telefonom u 23.00 uveče! A kao šlag na tortu pokajanja, na bojkotovanoj konferenciji za štampu najavio je novu misiju – odbranu žena izloženih nasilju. Malo je reći da posle svega ta najava deluje kao delo znamenitog slučaja komendijanta.
Van pažnje javnosti ostala je još jedna važna činjenica: Gašić “ono” nije poručio samo našoj koleginici, već i – svojoj. Koliko do juče, formalno je bio vlasnik više medija, a sumnja se da je to i dalje neformalno – zbog onog sukoba interesa koji malo ko u vladajućoj većini, ovoj kao i prethodnim, hoće da razume. Koleginica Labović je, kao i svi mi, u neku ruku koleginica Bratisavu Gašiću; doduše gazdi Bati Santosu, ne ministru vojnom. Posle ministarskog mandata čekaju ga svi njegovi mediji, a pitanje koje prosto vapi za odgovorom je šta radi svojim novinarima/kama kad se onako javno ophodi s tuđim?
Nije, naravno, teško poverovati da se Gašiću lascivnost omakla, a još je lakše videti da se, uprkos indulgencijama koje javno upražnjava, on i ne doseća šta je tu sporno. Ni prema ženama, ni prema novinarima. A nije jedini, ne zaboravimo da je konferencija za novinare u Trsteniku održana kao da opskurne izjave nije ni bilo. Zato je u čitavoj priči najstrašniji utisak da ni kazne ne bi bilo da je zlehuda kamera uključena samo minut kasnije. A to je stvarni signal za uzbunu.
