Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Maj.2015, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Štangle i liste
Prvo je u “komšijskoj” tuči prebijen ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac. Navodno, komšiji je smetala njegova frizura, što je bilo dovoljno za fizički napad. Onda je u neslaganju sa još se ne zna čime, grupa momaka sa fantomkama na glavama i metalnim štanglama u rukama “razmenila” argumente sa pomoćnikom ministra prosvete Milovanom Šuvakovim. Još je u bolnici.
Onda je poslanik Vladimir Đukanović, ured narodnog doma, napravio listu nepodobnih medija. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << “Da li je Ministarstvo (kulture i informisanja Srbije) ikada razmatralo način pisanja medija koji su pod pokroviteljstvom Nezavisnog udruženja novinara, na primer NIN-a, Vremena i Novog magazina? Ti časopisi čitave brojeve posvećuju predsedniku Vlade i u njima ne postoji druga strana, a reč je o najgorim mogućim kvalifikacijama. Da ne pričam o listovima poput Kurira, Blica i Alo… Za samo dva medija može da se kaže da su na ‘neki način malo više okrenuti vlasti, Pink i Informer, dok su svi drugi mediji antivladini."
Šta vezuje dva batinaška napada i prozivku u parlamentu? Samo jedna reč – nasilje. S tim što će napadači na Tasovca i Šuvakova valjda biti kažnjeni, mada, recimo, napad na profesora Iliju Vujačića mesecima nije razrešen. Posledica po V. Đ. neće biti, jer je on narodni tribun u ime vladajuće Srpske napredne stranke, jedan od njenih jurišnika u javnoj sferi. Od onih koji pronalaze i imenuju neprijatelje, a očito mu je mandat proširen i na nekadašnju omiljenu igranku na ovim prostorima – pravljenje lista podobnih i nepodobnih. Prvo su na redu kolektivi, a onda, znamo iz iskustva, stvar ide poimenično. Pa, kom opanci, kom obojci, kom glava na ramenima. Ili sa njih. U prisustvu vlasti!
Odakle komšijama i “komšijama” pravo da tuku? Odakle poslaniku Đukanoviću pravo da pravi liste? Više je mogućih odgovora, prvi smo, na nesreću, već notirali. Oni što ubacuju klipove u točkove razvoja ili se naprosto razlikuju od drugih, makar po frizuri, odvajkada su na meti dušebrižnika sa partijskim knjižicama i motkama. I pre sedam decenija, i pre 3-4, i pre dve. Posle prozivki zabranjivan im je rad, ostajali su bez posla, pa i bez života. Gledano iz te perspektive, oni koji su zaradili samo koju ćušku bolje su prošli, mada će se bar neko vreme osvrtati na sve strane da vide vreba li ih još neki “pravednik”.
Kad puške progovore, razum zaćuti – stara je mudrost. Isto važi za štangle i liste. Možda će u atmosferi dovedenoj do usijanja zbog oružanih sukoba u Makedoniji i velikom ratnom opasnošću koja se nadvija nad region, ljudima delovati kao sitnica i batine i liste. Ali nisu, prozivke i batine bez kazne fabrikuju opštu nesigurnost. A od nesigurnosti do haosa mali je korak.
.jpg)
