Izvor: NoviMagazin.rs, 06.Apr.2016, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Rafali bez odjeka
“Nije samo bačena bomba, trojica ‘junaka’ su se pojavila, jedan je bacio bombu M-75, zatim ispalio rafal iz automatske puške, mogao je da ubije ko zna koliko ljudi jer tamo je bilo ljudi koji su radili na postavljanju bine.”
Ovo je citat iz obraćanja premijera Srbije Aleksandra Vučića tokom kosovske turneje, upriličene uprkos tome što su još nepoznati počinioci na halu u Zubinom Potoku, gde je planiran i održan miting, bacili eksplozivnu napravu i pucali. U 3.00 >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << noću, dok je 11 radnika postavljalo binu.
Ko je bacio bombu i pucao? Zvanično se još ne zna, ali posle prvobitne nepodeljene sumnje da su to učinili kosovski Albanci, sam premijer je izjavio da je reč o Srbima. I unapred im oprostio, uz jasnu sumnju da (ne)će biti uhvaćeni.
Zašto neće biti uhvaćeni iako su, kako navode mediji, već identifikovani? MUP Srbije, naravno, nema ingerencija na Kosovu, ali na severu Srbi su integrisani u Kosovsku policijsku službu (KPS), pa bi istragu trebalo da vodi Regionalna direkcija policije Mitrovica Sever, koja ima i policijsku stanicu u Zubinom Potoku. Po slovu Briselskog sporazuma koji je u ovom delu sproveden to bi morao biti Srbin, kao što i većinu policije čine Srbi. Dakle, zašto napadači neće biti uhvaćeni?
Posebno pitanje je ko ima pravo da amnestira napadače? Odgovor je prost – niko, što uključuje i premijera. Čak i kad ostavimo po strani činjenicu da milost unapred, kao i zločin bez istrage, dovodi u sumnju sve žitelje Zubinog Potoka, severa Kosova, KiM, Srbije, regiona.., politički i bezbednosno to je apsolutno neprihvatljivo. I višestruko opasno. Reč je, nema sumnje, o terorizmu bez obzira na to stoji li iza “upozorenja” samo kriminal, kako se spekuliše, ili je reč o politici ili kombinovanom dejstvu ove dve na Kosovu odavno udružene sile.
Sreća u nesreći što nema stradalih ne sme biti opravdanje za nečinjenje i oprost jer bi to lako mogao biti novi uvod u svakodnevicu bombašenja, s političkom ili drugom pozadinom – gotovo da je svejedno.
Kriminal i terorizam nisu ekskluzivitet; u svakom narodu ima onih koji vole da bacaju bombe i rafalno pucaju, pa je u tom svetlu, posebno u svetlu kosovskih neprilika, legitimno pitanje da li bi Srbima na čelu s premijerom bilo lakše da su napadači Albanci, da li bi i njima “bilo prosto” ili se oprost njima nikako ne bi uklopio u predizborne pohode?
Sva će ta pitanja ostati bez odgovora ako napadači ne budu uhvaćeni i procesuirani. Sva će ta pitanja, ako ostanu bez odgovora, otvoriti niz spekulacija i produbiti ionako ogromno nepoverenje na raznim relacijama. Već se šuška o atentatu, što niko ne bi smeo da isključi bez obzira na to što žrtava nema, a posebno bezbednosne službe ne bi smele da ostanu neme. Sa druge strane, nagađa se kome bomba i rafali donose tantijeme, kome su mora; ima, na koncu, i onih koji sumnjaju u čisto političku režiju, bilo vlasti u Prištini, bilo vlasti u Beogradu, bilo opozicije u Prištini ili Beogradu. Bez pravog odgovora sve će sumnje rasti i razjedati krhki kosovski mir, zato je u interesu i Prištine i Beograda da budu efikasni u otkrivanju počinilaca.
