Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Avg.2020, 18:25
Jelka Jovanović: Oluja u srcima
Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!
Naravno, ne “onaj” Milošević, Slobodan, koji je u sadejstvu sa hrvatskim pandanom Franjom Tuđmanom, uz voljno i vojno sasluženje sledbenika, ali i dela međunarodne zajednice, najveći krivac za stradanja svih ljudi na prostoru SFRJ devedesetih, već jedan drugi Milošević, Boris, predsednik Srpskog nacionalnog vijeća, funkcioner SDSS-a i potpredsednik Vlade Hrvatske kao predstavnik manjina, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << zadužen za ljudska i manjinska pitanja. Izvesno teška odluka Miloševića da 5. avgusta ide na državno obeležavanje vojno-policijske akcije „Oluja“ – tokom koje je proterano četvrt miliona Srba, bezmalo 2.000 stradalo, a više od 1.000 nestalo – uspela je u onome što ni tokom rata ni tokom mira nikome nije pošlo za rukom; da ujedini oponente sa desna i iz centra, a poprilično i tzv. leve, podjednako u Srbiji i Hrvatskoj.
Srazmerno je lako razumeti ljude koji su se mučno probijali od Knina do Srbije praćeni kišom kuršuma, artiljerijom i avionskim bombama i leševima. Puni su srdžbe jer ni ovde nisu dočekani raširenih ruku, pa su mnogi otišli put sveta, brojni su preminuli bez doma, a njihovi potomci ostali bez zavičaja, nekako suvišni svima i svuda, najviše tamo i ovde. Već samo podsećanje na tragični zbeg njima ne može biti drago, čak i kada znaju šta je sve prethodilo tim danima smrti i bola. Takođe, u istoj meri je razumljivo i ponašanje tadašnjih hrvatskih domoljuba kojima su teškom propagandnom artiljerijom – ubitačnom kao što je i ovdašnja – tamošnji Srbi dočarani kao jedini problem na putu nezavisnosti Hrvatske i koji, u ime tog cilja, nisu štedeli ništa sem svoje ljudskosti.
U njihovim srcima „Oluja“ i dalje tutnji, održavana obostranom mržnjom iako se činjenice ne mogu promeniti; Hrvatska jeste odgovorna za etničko čišćenje i nema sumnje da su u temelje Republike Hrvatske hotimice ugrađene kosti pobijenih; podjednako kao i onih koji su pali za taj ideal. Pri čemu niko nema prava da između žrtava i počinilaca, zbega i progonitelja, stavlja znak jednakosti. Ne može se, uz svu idealizaciju, promeniti ni fakat da su krajiški Srbi hteli i bili podstaknuti da rastaču Hrvatsku na isti način na koji je rastakana Jugoslavija, a kada to nije uspelo, naprosto su izbrisani iz sećanja i planova huškača.
No, deo Srba, uprkos svemu, ostao je u Hrvatskoj, neki su se posle Golgote vratili, tamo su i manjina su. Među njima je i Boris Milošević, jedan od mnogih s teškom porodičnom dramom iz „Oluje“. Malo olakšanje za njega je što ovaj 5. avgust zbog korone neće biti pompezan kao raniji, ali manja gužva učiniće ga vidljivijim. Baš kao što će vidljiviji biti njegov kolega iz Vlade branitelj Tomo Medved i predsednik Hrvatske Zoran Milanović na komemoraciji srpskim žrtvama u Gruboru. I Milošević i Medved, a s njima i šef Vlade Andrej Plenković, kao i Milanović – koji ne ide u Knin zbog oznaka HOS-a i majica “Za dom spremni” – u ovom trenutku su manjina. Očito nepoželjna, ali uprkos i unatoč oštrim reakcijama i osudama, daleko je od neželjene jer je jedino pomirenje uz sećanje zalog života bez rata. Ko to ne shvata, spreman je na nove oluje.
