Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Okt.2016, 12:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Ograda, odbrana, zatvor
Srbija neće dizati ogradu na granicama, čak ni na poroznim mestima na kojima migranti/izbeglice prolaze na dugom putovanju ka sigurnijem životu. Neće ni žicom ograničavati njihov ulazak u zemlju, ali verovatno će pomnije kontrolisati sve one koji stižu ili se u Srbiji zateknu bez pasoša, smeštaće ih privremeno i dodatno obezbediti granice.
I to ponovo uz pomoć vojske, kao u stara i ne baš tako stara vremena. Neće dizati ogradu, ali suštinski će se postepeno ograđivati, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kao i drugi oko nje.
U međuvremenu će ponovo osluškivati evropske dogovore, konsultovati se sa susedima, čak i onima s kojima nije baš u najboljoj komunikaciji, poput Hrvatske. Vlade Srbije i Mađarske održaće na nekoliko nedelja zajedničku sednicu, dogovorenu posle kontroverznog referenduma u Mađarskoj.
Prethodne rečenice su sublimat migrantske krize koja na tlu Evrope sve više preti jakim razgraničavanjem suseda, a još više odvajanjem onoga što se zove Evropska unija od onoga što to nije u sazvežđu. To što u raznorodnoj EU-porodici jačaju različite ideje, ne menja suštinu. Naprotiv, samo pogoduje pozivima na zatvaranje. Ograda, žica, policijsko/vojna kontrola sublimat su migrantske krize globalno, ali još više njena esencija lokalno. Pohvale koje stižu Srbiji – vlasti, nevladinom sektoru angažovanom na protoku i zbrinjavanju izbeglih i ljudi uopšte – teško menjaju gorak ukus neophodnog.
Upućeni s mnogo razloga kažu da Srbija nije u stanju da prihvata više od (više nego trenutnih) 6-7 hiljada ljudi koji balkanskom rutom sa ratnih područja Afrike i Azije hrle put Zapada. Drugi, sa sve više prava, upozoravaju da se izbeglički profil tokom prisilnih migracija promenio i ukazuju na sve više incidenata koje izazivaju ljudi iz privremenih staništa. Neoborivi alibi su pokušaj silovanja maloletnice kod Subotice i učestale krađe u Mačvi. To narušava sliku svih kolona i briše saosećanje sa izbegličkom rekom, izjednačava sa zločinom i one koji su pobegli od rata i one odbegle od bede. S pojedinačnim zločinima i rastućim terorizmom radikalnih islamista. Pri čemu se međunarodna politika odavno svrstala u dve kolone: one koji beže od rata i one koji beže od njegovih posledica. Obeleži ih kao izbeglice i migrante!
Srbija, Grčka i Makedonija, a pre njih Turska, već dugo su izložene najvećem izbegličkom, političkom i bezbednosnom pritisku migrantske krize, a sve očitije i ekonomskom. Tri kandidatkinje i jedna članica EU prirodan su put sa severa Afrike i dela Azije prema zapadu Evrope, ali isti taj Zapad, na čelu sa SAD i uz aktivnu “asistenciju” Rusije, koji je izazivao, vojno učestvovao i još učestvuje u zastrašujućim sukobima, ne pokazuje ozbiljne namere da krene obrnutim smerom i deluje – novcem, politikom, oružjem – na otklanjanje uzroka. Naprotiv, i sam se sve više zatvara, zabrinut za neke svoje vrednosti.
Među njima se sve manje ističu ljudska prava, otvorene granice i jednake mogućnosti za sve, a sve više ograda, žica, kontrola i zatvaranje, a u takvom novonastajućem svetu teško je biti izuzetak. Bez obzira na cenu. I posledice, globalno i lokalno.
.jpg)
