Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Nov.2020, 14:52
Jelka Jovanović: Igra brojeva
U danu kad se Srbija i zvanično približila magičnom broju od 5.000 zvanično novoobolelih od covida-19, a već zašla u drugu hiljadu preminulih od posledica ove bolesti, igra brojeva kao da se zahuktava.
U različitim pogledima i sferama, koje se ovih meseci ipak najčešće vrte oko stanja izazvanog epidemijom. Nova normalnost, nenormalnost ili realnost, neka svako uzme šta mu odgovara, razotkriva niz frustracija kojima su/smo svi izloženi od vrha države, mada je preciznije >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << reći vrha vlasti, pa do dna piramide u kojoj se koprcaju sve bespomoćniji građani.
A cifre, brojke i brojevi dodatno ih zbunjuju. Primerice, koliko će vakcina stići u Srbiju; 1,8 miliona doza ili više? I hoće li Srbija vakcine dobiti 12. meseca ove godine ili marta, aprila naredne 2021? Uz puno uvažavanje napora da se što više i što pre vakcine obezbede, čemu licitiranje količinom i mesecima? Ne samo zbog stare istine da je nada poslednja odbrana, odnosno dokaz poraza (poslednja umire) već mnogo prozaičnije i opasnije – ako ljudima obećanjima bez pokrića sem u čudnim brojevima probudiš nadu da će do decembra vakcina stići, daješ im otvoreno svetlo da se sedam, osam preostalih sedmica ponašaju razuzdano. Ili bar razuzdanije nego što bi kad bi imali jasne podatke i o obimu epidemije i o vakcinaciji.
Može i druga paralela iz igre brojeva. Ako je od registrovanja koronavirusa u Srbiji, prema zvaničnim podacima, zabeleženo 92.000 obolelih, a izlečenih nešto više od 14.000, hospitalizovanih oko 4.000, šta je sa ostalima? Jesu li među onih više od hiljadu preminuli ili oni koji još boluju? I koliko dugo se uopšte prosečno boluje? Pri čemu ne treba smetnuti s uma da i najuticajniji član Kriznog štaba dr Predrag Kon smatra da zvaničan broj novih “slučajeva” treba pomnožiti sa deset, pa i 20 puta kako bi se dobila realna slika.
Ili nešto drugačija, ali iz istog koša “igrarija” – koliko uopšte legalnih noćnih klubova i restorana krši pravila zaštite od koronavirusa? Samo nekoliko u Beogradu koji su stalno – bez imena i izjava nadležnih, vlasnika i kontrolora – na televizijskim ekranima i novinskim stranicama, kako tvrdi njihov zvanični zastupnik, ili su svi leglo zaraze, kako sumnjaju mnogi van ove branše? I još jedna začkoljica – koliko ljudi uopšte radi u ugostiteljstvu, onoliko koliko ugostitelji tvrde, a reč je o više desetina hiljada ljudi samo u Beogradu, ili onoliko koliko se pod zvaničnom statistikom vodi? Jer, nije isto ako je 20-30.000 ljudi u problemu zbog ograničavanja rada restorana, kafića, kafana i klubova ili najmanje 100-200.000 (sa članovima porodica, razume se).
Znamo li, napokon, gde se zaista najviše ljudi inficira; u restoranima, na radnim mestima, u javnom prevozu, na šetalištima?
Igra brojeva mogla bi se u skladu sa starom maksimom o statistici – kao bikini je sve otkriva, sem najvažnije! –proširiti i na zapošljavanje/nezaposlenost, zarade, BDP, javni dug, političko izjašnjavanje... pošto je svuda primetna. No, u vreme pandemije najpogubnija je ako zarad prividnog mira i moguće propagande ulaže najdragocenije što čovečanstvo ima – ljudske živote.
