Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Jul.2015, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Gde je tu Princip
Tačno 101 godinu posle atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, koji je označio početak Prvog svetskog rata, Gavrilo Princip je dobio spomenik u Beogradu. Na mestu koje njegovi poštovaoci smatraju prilično nepriličnim, valjda zato što se zvanično zove Finansijski, a neformalno “picin” park u kojem prijateljice noći opslužuju mušterije.
Izveštaji kažu da je prvo bila molitva, onda himna Srbije, pa govori, pa osveštavanje praćeno pesmom >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << “Vostani Serbie”. Posle molitve i himne predsednik Srbije Tomislav Nikolić je rekao: “Ako je Vinston Čerčil u svojoj knjizi ‘Nepoznati rat’ napisao da je Princip umro u zatvoru, a spomenik koji su njegovi sunarodnici podigli slavi njegov i njihov zločin i genocid, onda ne čudi i predlog rezolucije o Srebrenici, kojim bi od danas simbol zločina bila samo Srebrenica”.
Onda je darodavac spomenika predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kazao da se samo Srbiji osporavaju junaci koji se bore za slobodu i da se čekala generacija političara da se otkrije simbol slobode. I još da je otkrivanje ovog spomenika “današnja borba za slobodu”: “Pokazali smo snagu da stvorimo dve države i želimo mir svima! Zašto u rezoluciji o Srebrenici ne piše da su se tu kontinuirano vršili zločini od 91. do 95, zašto se izdvaja jedan događaj, zašto se ne kaže da je u Srebrenici u tom periodu pobijeno 3.500 Srba, u čemu je razlika?”
Napokon, gradski menadžer Goran Vesić objasnio je da je podizanje spomenika Gavrilu Principu izazvalo pozitivne reakcije i da je javnost čvrsta u podršci ovom činu. Spomenik je osveštao vladika bihaćko-petrovački Atanasije.
E, sad, čitavu 2014, a i dobar deo ove, potrošili smo u nadgornjavanju sa svetom da li je Princip heroj ili terorista. Nepotrebno, jer Gavrilo Princip jeste i jedno i drugo. Borio se za svoje ideale i ideale svoje Mlade Bosne, a ubio je. Štaviše, pokajao se za ubistvo nadvojvotkinje Sofije. Što je sasvim prilično jednom devetnaestogodišnjaku koji luta u potrazi za svojim principima. Gotovo nadrealno deluje da je mladobosance na suđenju bolje branio službeni advokat Rudolf Cistler nego što su to sami činili.
A najveći Principov ideal bilo je jedinstvo jugoslovenskih naroda, Srba, Hrvata i Slovenaca u sopstvenoj državi, republici, oslobođenoj od austrougarske aneksije i domaćih monarha. Prvo se desilo tokom rata kojem je označio početak, a drugo posle Drugog rata.
I šta sad? Pitanje: kako se 101 godinu posle atentata i 97 godina posle smrti najpoznatijeg atentatora sa ovih prostora, u njegovu ideju vodilju uklapa “stvaranje dve srpske države”? Da li su “dve srpske države” najbolji način da se ovaploti ideja jugoslovenstva, krvlju započeta i krvlju dovršena? I da li su, zaista, ove generacije političara njeni najbolji izvršioci?
