Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Jan.2017, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Daljinsko čitanje
Sve se zna sem zašto je izbila strujna afera sa računima i kako je izvedena operacija njihovog naduvavanja?
Redosled stvari je ovakav: građanima su posle Nove godine stigli računi za struju, u mnogo slučajeva toliko uvećani da se ne mogu pravdati hladnim talasom. Koji je, uzgred, u decembru izostao. Građani su se žalili, mediji naširoko izveštavali, ali Elektroprivreda Srbije nije reagovala.
Onda su se najvispreniji oštećeni, njih 104, dosetili i pisali premijeru >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Aleksandru Vučiću, koji je prošlog vikenda na konferenciji za novinare kazao da će sve biti ispitano. Uključujući, odgovornost, a novac vraćen građanima ili nadomešten kroz račune za naredni mesec. Bilo je, kaže pozivajući se na v.d. direktora EPS-a Milorada Grčića, nepravilnosti, pa i računa bez očitavanja brojila. Premijer je bio ljut, toliko da je Grčić, pre kurtoaznog izvinjenja građanima, uzrujano nekoliko puta pred televizijskim kamerama kazivao kako mu je žao što je – premijer ljut. Ne što su građani oštećeni i ugled EPS-a dodatno urušen već što je premijer ljut.
Potom je sa nešto škrtih reči izvinjenja ponovio premijerovo obećanje. Ostavka nije lebdela ni u vazduhu, a i neće po svemu sudeći jer je u utorak Grčić saopštio da je zbog tih visokih računa smenjeno osam direktora u Beogradu, Kragujevcu, Jagodini, Kraljevu... U međuvremenu je EPS pozvao građane koji sumnjaju u validnost računa da prijave sumnju tamo gde treba; stvar će se ispitati i, ako ima nepravilnosti, šteta nadoknaditi. Mada, kako izvodi svoju računicu EPS, nešto manje od dve hiljade dosadašnjih reklamacija nije ništa u odnosu na 3,6 miliona brojila. Praktično je regularno. Ali, ako nije ništa, zašto odlete osam direktorskih glava ili je to samo, kao i mnogo puta ranije, igrokaz u kojem se akteri mrdaju ili ih mrdaju na susedno polje? Dok gužva ne prođe.
Ima izreka koja kaže “tresla se gora, rodio se miš”. Direktorsko kresanje u EPS-u odavno je obećano, ali još ih je – i sa i bez onih osam – na stotine. Građana što se tiče, ko se bude žalio možda nešto i uštedi, ko se ne žali... Što manje žalbi, izveštaj o nepravilnostima kraći, na kraju može biti i toliko mali da će sve pojesti mrak. A to nikako ne bi smelo da se dogodi jer je nesumnjivo u pitanju jedna od najvećih ovdašnjih boljki, od kojih osobito pate nadležni i nenadležni u javnim preduzećima; javašluk, osionost i bahatost udruženi sa – potkradanjem. U ovom slučaju previše građana, pa se obećana istraga ne bi smela zaustaviti samo na utvrđivanju onih koji “daljinski očitavaju” brojila ili nasumice utvrđuju zonu potrošnje već i gde je novac otišao? Još preciznije, kome je bio namenjen; stara je navada, primerice, partija uoči izbora da iz javnih preduzeća crpi novac.
Najgore u svemu je utisak da bi građanska i medijska halabuka malo pomogla da se ona 104 agilna dužnika nisu dosetili kome treba pisati. A to je još teži simptom boljki koje muče Srbiju.
