Izvor: Politika, 15.Mar.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedni skijaju – drugi nasankani
Samit političara, tajkuna i bankara. Dakle neodgovornih – jer svako od njih, ponaosob, tvrdi da nije kriv. Znači, nije odgovoran
Za dva meseca ove godine novih 50.000 osobaostalo je u Srbijibez posla. Prosečna plata u Hrvatskoj je skoro 750 evra, a u Srbiji ni 300. Biće da je Hrvatska na nekoj drugoj planeti, a kriza je pogodila samo ovu našu. Ali, radnici jedne fabrike, posle samo dve godine čekanja – primili su platu. Čestitamo!
Najbitnije je da vlast sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čvrsto drži u svojim rukama i zato smo mi tako relaksirani. Takoreći, anestezirani. Što bi rekao slušalac jedne emisije: „Narod je obeućen”.
Ali tu su dežurni krivci. Novinari. Pošto su ih u skupštini vladajuće junoše ukorile što ne pišu lepo o tom omiljenom i savršenom organu, ošinuo ih je i premijer. Povodom pisanja o rekonstrukciji vlade, on je rekao da je u pitanju ,,jaka vest”, plasirana da bi se novine što bolje prodale. Zato država nema problema. Njena rasprodaja ide neuporedivo bolje od prodaje novina. Tu radosnu vest saopštio nam je direktor Uprave za sprečavanje pranja novca – u Srbiji se godišnje opere 1,7 milijardi evra, mahom kroz privatizaciju. I niko se uzbudio nije. Tek to je vest!
Premijer, koji se prethodno u parlamentu zbunio i na pitanje o jednom svom ministru počeo da priča o narkobosu, rekao je da ne postoji saglasnost vladajuće koalicije da se smanji broj ministarstava. To pitanje nije na stolu. Što znači da je ispod stola. Preciznije – gurnuto pod tepih.
Jer što bi se menjao tim koji dobija:16. oktobra 2009. predsednik vlade je ocenio da se Srbija nalazi na kraju ekonomske krize i da se vide prvi znaci oporavka. Zato je bilo potpuno logično da pre nekolikodana kaže da ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo reći da je Srbija izašla iz krize, ali da postoji niz pokazatelja koji nas navode da sa optimizmom očekujemo taj trenutak. Znači, ušli smo brzo i neočekivano, a izlazimo sporo, ali optimistički navođeni. Kakvi šampioni!
A na Kopaoniku prošle nedeljezimska idila. Da se smrzneš. Samit političara, tajkuna i bankara. Dakle neodgovornih – jer svako od njih, ponaosob, tvrdi da nije kriv. Znači, nije odgovoran. To su potvrdili i grafikoni koji su stajali iza njih. S izlomljenim linijama, koje se strmoglavljuju nadole – što je očigledan dokaz optimističkog izlaska iz krize. Zato su u pauzi skijali i to je lepo. Da bar neko skija, dok su svi ostali nasankani. Onda su ponovo prionuli na rad. Ministar ekonomije predložio je povećanje tražnje i odmrzavanje plata i penzija. Guverner je pitao odakle, zlosluteći grčki scenario. A najšarmantnija je bila ministarka finansija. Predložila je rast PDV-a i smanjenje dažbina na plate, pa je veštinom poetese pojasnila da je između povećanja PDV-a i prazne državne kase njeno srce uvek na strani povećanja poreza. To je odlična vest. Dokazuje da i ministri imaju veliko srce. Za razliku od naroda, koji nema srca, a duša mu je u nosu. Neće veći porez. Sramiš li se narode? A, ministarka je, kako sama reče, na tome radila nekoliko meseci, mada se taj predlogneće naći na sednici vlade. Avaj! Ali, iako je uzalud radila, bar je primala platu, koju su konačno dočekali i gorepomenuti radnici, posle samo dve godine prisilne dijete. Zato će svi radnici, milošću vlade, moći da podignu nove kredite (do 300.000 dinara), kako bi im bankarske gulikože skinule i preostalu kožu s leđa. To se zove podsticaj potrošnje i proizvodnje. Potrošnje ljudi i proizvodnje dužničkog ropstva.
Ali nije sve tako mračno. Poslanica LDP-a Judita Popović pozvala je pravosudne organe da reaguju na skupštinsku polemiku jednog bivšeg i jednog sadašnjeg ministra, nadajući se da će organima to biti podstrek za postupanje. Svi se nadamo. I svi već zamišljamo poslanike i ministre, koje na ulazu u Skupštinu dočekuju crveni tepih i garda, a na izlazu ih sačekuju specijalci za borbu protiv organizovanog kriminala i marica. Baš kao u Sloveniji, gde su, zbog silnih mućki, uhapšeni jedan ministar i tri poslanika. Zato, ima li većeg motiva da se za evropske integracije, iz sve snage, založe i najveći evroskeptici?
Žarko Jokanović
[objavljeno: ]
