Izvor: Politika, 02.Sep.2010, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jednake obaveze – nejednaka prava
,,Politika” nas pita: po čemu su „državni” i „privatni” univerziteti jednaki i da li je to dobro, a po čemu se razlikuju i da li je to dobro…
Po zakonu nema ni državnih ni privatnih univerziteta nego pravnih lica čiji je osnivač država i pravnih lica čiji su osnivači druga pravna i fizička lica. Pošto i univerzitet čiji je osnivač država ima prihode od školarine, to je univerzitet mešovitih izvora prihoda mešoviti univerzitet. Drugi univerziteti među čijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnivačima nema države su nedržavni univerziteti.
Obe vrste univerziteta su pravna lica u istoj delatnosti, pa bi bilo neophodno da budu na jednak način regulisani i tretirani. Ono po čemu su mešoviti i nedržavni univerziteti jednaki, i to je dobro, jesu propisi i kriterijumi po kojima dobijaju licencu za rad, posle obavezne akreditacije. Svi akreditovani univerziteti ispunili su potpuno iste uslove akreditacije i po tome su potpuno jednaki. Odluke o akreditaciji su donosili Komisija za akreditaciju i Nacionalni savet, u kojima je 90,3 odsto osoba bilo sa mešovitih univerziteta. Oni su praktično akreditovali svoje i nedržavne univerzitete. To svedoči o tome da su obe vrste univerziteta ispunile iste uslove.
Međutim, prava nedržavnih univerziteta nisu jednaka pravima mešovitih univerziteta, i to je loše. Mešoviti univerziteti imaju zakonski monopol upisivanja studenata o trošku državnog budžeta, dakle svih poreskih obveznika, a pored toga mogu da upisuju i studente koji plaćaju školarinu. Studenti koji su odabrali programe nedržavnih univerziteta lišeni su prava da zatraže finansiranje iz budžeta. U Srbiji na mešovitim univerzitetima i visokim školama studira 192.901 student, a od toga 110.606 (57,3 odsto) na teret budžeta. Na nedržavnim univerzitetima i visokim školama je 44.697 studenata; njihovi roditelji ceo svoj vek plaćaju poreze u budžet, a nijedan dinar ne dobijaju iz njega za ovaj stepen obrazovanja svoje dece.
Ovo nije u skladu sa praksom koja se razvija u Evropi i SAD. Prema podacima iz studije Uneska, broj studenata na nedržavnim univerzitetima raste. U SAD ih je 3.694.831, Rusiji 860.000, Poljskoj 545.956, Ukrajini 238.100, Rumuniji 143.904, Španiji 133.000, Italiji 110.000, Portugalu 99.934 i Turskoj 77.268. U ovim zemljama nedržavni univerziteti dobijaju pare iz budžeta, u SAD 18 odsto svojih prihoda, Italiji 46, Turskoj 45 i Nemačkoj 18,5 odsto.
Ove države su shvatile da nije stvar vlade da nudi obrazovne usluge nego da podstiče sve programe koji su važni za uspešan privredni razvoj. Prinos na investiciju u visoko obrazovanje je visok i pripada pojedincu koji ga je stekao. Prirodno je da on to i plati. Država ulaže u obrazovanje onoliko koliko je ono istovremeno i javno dobro, bez obzira na to koji ga univerzitet proizvodi, koje doprinosi ekonomskom i socijalnom razvoju.
Zbog toga što u svetu naglo raste obuhvat generacija visokim obrazovanjem, na 60 do 70 odsto, državni budžeti to nisu u stanju da prate. I u Srbiji će doći do toga, jer je sadašnja kvalifikovanost zaposlenih u ključnim sektorima nedovoljna. Zaposleni sa višim i visokim obrazovanjem čine svega 13,5 odsto zaposlenih u prerađivačkoj industriji, u građevinarstvu takođe, u trgovini 16,4, a u saobraćaju 18 odsto. Da bi se to popravilo biće potrebno obezbediti neophodan kapacitet visokoobrazovnih institucija, pre svega u pogledu broja nastavnika.
Sada na 237.598 studenata imamo 6.732 nastavnika sa punim radnim vremenom, a sa doktoratom samo 5.393. Da bi za postojeći broj studenata obezbedili potrebne nastavnike po važećim standardima o broju časova nastave, veličini grupa za nastavu i normi od 180 časova godišnje po nastavniku već bi trebalo da imamo 9.504 nastavnika. Da li je realno očekivati da to može da se obezbedi iz budžeta? Naziv ove rubrike ,,Politike” je – šta da se radi?
Treba primeniti član 71. važećeg Ustava Srbije!
Ekonomista, profesor Megatrend univerziteta
(Napomena ur. član 71 Ustava Srbije glasi: Cvako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju. Republika Srbija omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom. Osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom.)
Oskar Kovač
objavljeno: 02.09.2010.
