Izvor: Blic, 16.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedino je humor ozbiljan
Jedino je humor ozbiljan
Posle dugo vremena Milan Lane Gutović igra u novoj predstavi, ovaj put Kruševačkog pozorišta, i tom prilikom se ispostavilo da je sve ovo vreme igrao u odsutnosti. Na pitanje zašto baš Kruševac, 'iskreno' odgovara: 'Spremao sam nešto drugo, različitije od 'Obične večeri' (predstava 'Obično veče Laneta Gutović'' koja se igra u pozorištu 'Dadov', prim. aut), gde su bili uključeno još neki ljudi. U toj predstavi Darijan (reditelj 'Lakog komada') >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je trebalo da vežba nekakav hor, ali u međuvremnu je počeo da radi nešto u Kruševcu i ja u stvari trebalo je da mu pomognem da nešto uopšte uradi tamo. Pošto nisam ranije čitao 'Laki komad', onda sam samo pomaga'o.
Zašto vas nema na sceni, izuzimajući 'Obično veče', od 'Gospođe ministarke' u JDP?
- Uvek kada se pojavim dominiraju ta pitanja, jer se retko pojavljujem. Inače, ja se često, kada se ovako pojavim, pitam zašto sam se uopšte pojavljivao. Nikada se nisam pitao zašto se nisam pojavljivao. Nije me bilo zbog nekog sticaja okolnosti kojima ja ne mogu da gospodarim, a i ne pokušavam. Prema tome, nije reč o unutrašanjoj borbi i nekim rezultatima te borbe zbog kojih se kao ja sad ne pojavljujem. Ne vodim precizno ogranizovan život i ne bih mogao da navedem neke datume prestanaka rada na nečemu ili početka rada.
Ovo pitanje ne možete da prečujete, a ono glasi - dođete vi jednog dana pred svetog Petra i on kaže: 'Dao sam ti talenat, a ti ga nisi dovoljno koristio'. Šta ćete odgovoriti?
- Ne bi me on to pitao. Već bi imao odgovor. Ja ne mogu da govorim o tome, jer imam dovoljno godina kada moj talenat već mora biti uništen ili proslavljen. Očigledno je taj talenat tebi služio čim ga pominješ, a to znači da ga nisam straćio. Talenat koristim na najbolji mogući način, jer smatram da je to pre svega teret koji je jedna osoba dobila od više sile i da je njegov nosilac zadužen, opterećen, da je samo kurir. Talentovan čovek samo prenosi ljudima jedno svojstvo, dar, i ne bi trebalo mnogo da se petlja u njega. Čovek, u stvari, ne bi trebalo da bude mnogo ponosan na talenat, jer on nije svojstven ljudima. To je poklon za druge.
Vi ste glumac koga publika voli i kada vas nema na sceni. To znate?
- Ako mislite da je to slučajno, onda ja to vešto skrivam. To činim namerno, jer bi želeo da to bude tako. Mnogo stvari na sceni se događa slučajno. Što je taj procenat manji, to je uživanje publike veće. Sve ono što se dobro uvežba mora da deluje kao slučajno i onda je uživanje publike veće. Ako se dogodi nonsens, da na primer neko padne na sceni, onda je to slučaj i nije uživanje ni za publiku ni za nas. To je proboj spoljnog sveta na teren na kojem nema mesta za njega.
Pominjete spoljni svet, kakvu šansu mu vi dajete?
- Sve ima pečat prolaznosti i to je ono što olakšava život. Naravno, nekome ta prolaznost teško pada kao podatak, ali meni to olakšava život. Znam da je i ovo što se sada događa samo jedna epizoda u kojoj se treba boriti i snalaziti se kao u periodima koje kasnije označavamo zlatnim, ali srećom, i oni su prolazni. Ukratko, ništa nema smisla.
Vaš kredo je, kako bi rekli estetičari, zasnovan na principu negacije?
- Da. Ali ne gradim ja kredo, već on mene, mada ti meni daješ mnogo važniju ulogu nego što je ja imam. Ne znam šta postoji još što je ozbiljno, sem humora, možda samo ironija kao način izražavanja. Ja, inače, ne vidim ništa što je toliko bitno da bi mu mi pridavali neki značaj.
Da li je i to što živite izvan Beograda bekstvo?
- Ja sam rođen izvan Beograda, odrastao sam izvan Beograda i sada više volim da živim izvan Beograda. Mene uopšte, ne govorim samo o Beogradu, velika grupa ljudi čini ne nesrećnim, ali nesigurnim, nesnalažljivim. Osećam se trapavo u velikoj grupi. U masi postajem jedan od brojeva i glasova. Insistiram na tome da bi svaki čovek, indidvidua, trebalo da bude makar ličnost. Lakše mi je da se borim za stil ako sam negde drugde.
Mada poslednja predstava u kojoj učestvujete ('Laki komad') demantuje to pitanje, da li je to što ste naveli razlog zbog kojeg ste se opredelili da budete sami na sceni?
- Ukoliko nisi često u grupi, nužno gubiš načine komunikacije sa ljudima. Primetio sam da moja komunkacija sa ljudima lagano zamire i više nema fleksibilnosti i želje da komuniciram i zato sam se odlučio za predstavu u kojoj igram sam. To je nužnost. U ovo sam upao slučajno i moguće je da ću ponovo igrati u nekoj ovakvoj predstavi, ali sigurno neću igrati u nekoj koja je formalnog tipa.
Gledate li predstave u beogradskim pozorištima?
- Pod prinudom - da. Rado - ne, jer mi je teško da napustim predstavu. Reditelji šifriraju svoje predstave poput onog pisca, zove se Baranin. Kada odgledaš prvu sliku u većini predstava kažeš - pa ja sam ovo delo čitao, i izađeš napolje. To je najstrašnije u pozorištu, jer znaš da će taj reditelj do kraja slepo pratiti to što je napisano u tekstu, trudiće se da prati didaskalije baš onako kako ih je pisac sročio. I ja to u uslovima normalnog života ne mogu da gledam osim pod mukama.
Da li je to što ste vi napravili u predstavi 'Laki komad', sa tekstom Nebojše Romčevića, na šta je već bilo reagovanja, ono kako vi vidite ulogu režije u pozorištu?
- O ulozi pisca u pozorištu su već napisana neka dela. Njegovo mesto je tamo kod kafe-kuvarice u pozorištu, i to nije ništa novo.
Vi ste autor replika koje na kraju izgovaraju junaci u ovoj predstavi umirući, i koji je drugačiji u odnosu na premijerno izvođenje?
- Ja ne umem da pišem, mada sam to napisao. Pisanje je mučan i težak posao i potpuno razumem gospodina pisca koji se nervira. Ja ne znam šta je bilo u njegovoj glavi dok je pisao ovaj komad, ali je sigurno smatrao da je to što je on napisao veoma dobro. Ne verujem da je bez takvog mišljenja preskočio stid, pa to tek onako dao u javnost. On je verovatno mislio da je to najbolje što može da da i pošto i njemu pisanje teško ide od ruke, kao i meni, logično je da misli da je to najbolje što postoji. I promeniti bilo šta u tome što je najbolje, sigurno da je teška uvreda. Tako sam otprilike ušao u suštinu njegove uvređenosti. Meni su bili potrebni sati da napišem to što pominješ. Lično bi me pogodilo kada bi sad neko promenio to što sam napisao s teškom mukom. Jedino je humor ozbiljan
Željko Jovanović
