Izvor: Blic, 10.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedini imperativ opstanka je kvalitet
Jedini imperativ opstanka je kvalitet
U svakom proleću postoje beskrajni pohodi i manifestacije, revolucije i barikade, preko svakog u jednom trenutku prelazi taj vrli vihor zaborava, ta bezgraničnost tuge i pijanstva koja uzalud traži adekvat u stvarnosti napisao je veliki Bruno Šulc u knjizi 'Prodavnica cimetove boje', objavljenoj u okviru izdavačke delatnosti 'Književne reči' čiji je urednik poznati književni kritičar i pisac Petar Arbutina.
Govoreći o literaturi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju odabira za objavljivanje Arbutina navodi da se prevashodno odlučuje za autore i naslove koji su uticali na produkciju srpskog spisateljstva. Takođe, kako navodi, prednost daje onim delima koja pokušavaju da u etičkom i moralnom smislu nude putokaz i lek u našem opštem beznađu. Šta vas je opredelilo da nedavno objavite intrigantnu knjigu Bruna Šulca 'Prodavnica cimetove boje'?
Šulc je klasik moderne književnosti, bez obzira na njegovo neveliko delo. Poetički i kreativno uticao je na čitavu plejadu naših pisaca, Kiša na primer. S druge strane, to je jedna od najtraženijih antikvarnih knjiga. Kod njega smisao nije lokalizovan, što je spasonosno za sve koji se ne snalaze u današnjem vremenu. Ta knjiga je vrsta azila. O kakvom azilu se zapravo radi?
Nudi svet magičnog realizma u čijoj viziji stvarnosti ne postoje objektivne okolnosti. Putem maštovitog mita o stvarnosti posredno daje odgovore na ovaj najsuroviji aspekt realnosti u kojem mi živimo.
Koji je to najsuroviji aspekt realnosti u kojoj mi živimo?
Situacija u kojoj su svi misleći ljudi podređeni surovim i, po pravilu, vulgarnim i totalitarnim sistemima i ljudima koji jedinu svrhu svog postojanja i života nalaze u prostaštvu i poništavanju svega što nadilazi njihov plitak um i još pliću emocionalnu strukturu. Nedavno ste objavili i 'Pesničku mitologiju' Nortropa Fraja. Ima li smisla objavljivati takve knjige? Kojoj publici su namenjeni takvi naslovi?
U modernoj književnosti ne postoje jasne granice između žanrova. Fraj spada u najpopularnije i najprepisivanije kritičare koji je zbilja dao ozbiljan doprinos i kritici i literaturi. Što se publike tiče, namenio sam je ovdašnjim lošim prepisivačima i epigonima, uz dobru nameru da im sada priuštim tekst na domaćem jeziku, što je,naravno, lakše za prepisivanje. Koji su to kritičari prepisivači?
Mi se ionako dovoljno mrzimo između sebe da bi bilo isuviše navoditi imena. Slovite za uglednog književnog kritičara i dobrog poznavaoca stvari. Kakva je, zapravo savremena srpska spisateljska scena?
Ne znam šta znači biti ugledan u okviru književnosti u kojoj se čitalačko interesovanje iscrpljuje u minornim tiražima, hiperprodukciji i letentnom besmislu u okviru kojeg postoji više pisaca nego čitalaca. A koje mesto pripada književnoj kritici u takvim prilikama?
Mogao bih da citiram Fraja koji za kritičara kaže da njegov moral, kao i moral kurve, vredi onoliko koliko zasluži. A na drugoj strani, kritičar je (ili bi bar to trebalo da bude) predstavnik dobrog ukusa svoga doba. Šta podrazumeva dobar ukus našeg doba i prostora?
Pitanje ukusa je odavno pomereno iz kvalitativne u sferu nametnutih vrednosti. Savremeni čovek u sopstvenoj egzistencijalnoj studeni više nema ni vremena ni mogućnosti da otkriva svoj sistem vrednosti. On obično uzima šta mu se nudi na tržištu kvaziumetničkih tričarija patoloških priča našeg života. Od tih pačvoraka on pokušava i, po pravilu, ne uspeva da stvori kulturni identitet. Ljudi koji se, poput mene, trude da, uprkos svemu, našem bezizlazu podare bar neki smisao spadaju u poslednje Mohikance. Ali, dobro je da nas još uvek ima. Tek ste prešli tridesetu, a govorite kao da vas je vreme pregazilo. Otkud to?
Nije li Prust pisao o izgubljenom vremenu u svojim najboljim godinama i nije li upravo prva stepenica ka otkrivanju sebe upravo svest o tome da je sve što je vredelo nepovratno prošlo. Ali, ja ne verujem da čovek istorisko biće utopljeno u 'kraj istorije'... zbog toga valjda i radim to što radim. Da li vi to pravite nekakav otklon u odnosu na današnje mlađe generacije?
Današnja generacija X, koja po godinama nije mnogo mlađa od mene, predstavlja simatično varvarsko pleme za koje ja duboko verujem da će sa sobom doneti katarzičan dah 'novog varvarstva'. Takva uloga je, u stvari, jedina pozicija u okviru koje čovek još može da utiče na sopstveni život. Šta je te mlade ljude učinilo 'generacijom X'?
Zaobišao bih detaljisanje o dugotrajnim i jezivim političkim kontekstima i ljudima. Znate, danas se kao branitelji morala i etičkog kodeksa javljaju isti oni ljudi koji su to svojim delom i srušili. I otuda sav ovaj užasan haos. Urednik ste jednog od prvih književnih magazina kod nas, koji prati evropske i svetske standarde. Koji je profil vaših čitalaca u pomenutom haosu?
'Književna reč' je postavila jako visok nivo u kvalitetu tekstova. To je, prosto, jedini imperativ opstanka, jer u svakoj situaciji, pa i u našoj, kvalitet je apsolutna nužnost. Bez toga, verovali ili ne, nema trajanja na duži rok. I, svakoga dana se iznova iznenađujem glasovima koji dopiru do mene o čitanosti i, zamislite, uticaju nekog teksta. To, mora se priznati, vraća nadu. Koji ste intrigantan naslov odabrali da se uskoro objavi?
I dalje idemo u pravcu otkrivanja i predstavljanja (novih) vrednosti naše i svetske književne baštine. Mada ne bi trebalo, otkriću vam da je u štampi vrlo zanimljiva studija savremenog istoričara Arnolda Tojnbija 'Spartanci', koja govori o (be)smislu ratničke ideologije koja postaje sama sebi svrha.
