Izvor: B92, 08.Maj.2015, 14:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan veoma ozbiljan intervju sa Andrijom Miloševićem
Glumac Andrija Milošević bio je gost Bulevara, pa smo iskoristili priliku da popričamo s njim. Andriju možda neki ljudi ne shvataju ozbiljno, ali kada je ozbiljan onda je preozbiljan. Podelio je sa nama vrlo zanimljiva viđenja naših prostora, mentaliteta i smisla za humor.
Da li ste vi nekada ozbiljni?
- Naravno da jesam. Suštinski sam mnogo ozbiljniji nego što komedija kao forma ukazuje. Komedija i služi da pokaže neke društvene potrese. Problem je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << samo što ljudi to bukvalno shvataju. Kada nešto uradite ljudi ne ulazi se u dublje značenje. Kada sam napravio pesmu o Putinu, svi su pisali da je to himna Putinu. Pesma je prosto šaljiva (smeh).
Da li to znači da Srbi nekad ne shvataju sarkazam?
- Vremena su takva da se sve shvata previše bukvalno. Na prostoru gde laž mnogo bolje prolazi nego istina onda vam je i komedija ozbiljno napeta.
Slažete li se sa vašim kolegama da je danas teško biti glumac i da je trenutno stanje na glumačkoj sceni “mala bara puna krokodila“?
- U umetnosti ne možemo pričati o krokodilima. Mali je prostor, pa je mali, neće se sigurno povećati. Ljudi mogu na razne načine sebe da izgrade. Danas je teško biti drugačiji i biti nov. Iskreno najmanje sam kompetentan da pričam o tome koliko ljudi rade ili ne rade. Ja radim toliko da ko god radi manje od mene živi luksuzni život. To je da imaš vremena za sve, radiš malo ili ne radiš ništa, što je najluksuznije na svetu. Takva su pravila igre i ne možete da očekujete da će neko reći – jao ti si tako talentovan, jedva čekamo da te primimo, jao bože. Dakle, moraš sam da se boriš.
Da li vi imate neku informaciju kada će biti nastavak serije “Budva na pjenu od mora“?
- Nemam pojma. Kada bude neke informacije oni će sve nas nazvati. Upravo pripremamo novi film “Skočiđevojka“ koji će se snimati u Crnoj Gori. Ja trenutno pripremam svoj veliki projekat za decembar i za sledeće leto film, koji bih voleo da uradim i režiram. To su neki moji snovi, pa ćemo da vidimo šta će biti od toga. Ja ću da ih jurim.
Da li vam smetaju pitanja o ženidbi?
- Stalno me to pitaju, valjda je ljudima bitno kada ću ja da se oženim. Normalno da ću da se oženim, ali kad, to ćemo da videćemo (smeh).
Kod nas često kažu da su se Crnogorci “uvukli“ na sva bitna mesta u Srbiji i Beogradu. Da li ste nekada osetili tu vrstu nipodaštavanja na svojoj koži?
- To je isto kao kad u Sarajevu kažu Pazarci su nam uzeli sve. U Beogradu taj mit o Crnogorcima više ne pije vodu. Beograd je danas takva metropola u koji dolaze ljudi sa svih strana i pričati o tome je potpuno bezveze. Ta vrsta rasističko-provincijonalne priče pune predrasuda je bespotrebna. Crna Gora i Srbija su zaista jedan narod, a dve države. Svi mi koji pričamo istim jezikom, a mislim i na Hrvate i Bošnjake, glupo je da se međusobno degradiramo i na bilo koji način delimo. Postoje granice to je sasvim dovoljno. To što ima ljudi koji imaju ograničenje u svojim umovima je nešto protiv čega mi mladi ljudi treba da se borimo. Ali ne pasivno-agresivno, već agresivno da pričamo o pozitivnom načinu gledanja na život. Svako ima pravo da živi gde hoće, da bude šta god hoće i to je nečije životno i ljudsko pravo, a ne da nalazimo hiljadu razloga da li ćemo da se bijemo, ubijamo, da li navijaš za Zvezdu ili Partizan, šta si po seksualnom opredeljenju, šta po verskom. Glup čovek će uvek da nađe dobar razlog da se bije. Ja sebe ne smatram glupim čovekom. Volim sve ljude, volim da živim, volim da volim. Želim to da promovišem na takav način.
Za kraj da li je ostala neka neostvarena profesionalna uloga koja je izmakla, a kojoj ste se nadali?
- One snove koje imam, ja ih ostvarujem. Ostvarujem ih tako što sam uporan i što radim. One koje ne mogu da ostvarim, pa šta ja sad da radim. Tražiću sreću na drugoj strani. Treba da budemo srećni što smo zdravi, mladi, živi, radimo posao koji volimo, porodice su nam dobro i to je to. Nikada nisam žalio za nekim ulogama. Voleo bih da igram neke uloge, ali njih ću i ostvariti, gde god živeo i gde god radio. Danas u eri medija, kad se bavite medijskim poslom, suštinski potpuno je nebitno gde ćete živeti. Ukoliko se dobro organizujete možete sebi da obezbedite pristojan život. Nema ništa na ovom svetu osim meni bitnih ljudi koji su mi opsesija. Sve ostalo materijalno za mene ne znači ništa.
