Izvor: Politika, 13.Mar.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jak dolar povećao javni dug
Državni dug je 10. marta iznosio 24,2 milijarde evra i za milijardu evra je veći nego na kraju januara ove godine
Javni dug Srbije 10. marta iznosio je 24,2 milijarde evra i za milijardu evra je veći nego na kraju januara ove godine, objavila je Uprava za javni dug. Na kraju januara javni dug bio je 23,2 milijarde evra, što je 72,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Tim povodom oglasilo se Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni dug.
„Rast >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javnog duga u periodu januar 2015. godine – 10. mart 2015. od milijardu evra, uslovljen je najvećim delom zbog rasta vrednosti američkog dolara u odnosu na evro”, naglašava u svom saopštenju Uprava za javni dug.
Pored toga, iz ove službe Ministarstva finansija dodaju da će se do kraja marta 2015. godine javni dug smanjiti zbog otplate duga od preko 15 milijardi dinara po osnovu hartija od vrednosti do dve godine koje dospevaju na domaćem tržištu. Za finansiranje otplate ovog izdatka država se zadužila krajem februara 2015. godine.
Pored toga, saopštavaju iz Uprave za javni dug, po drugim osnovama dug države do kraja marta 2015. godine smanjiće se za 75 miliona evra zbog otplate dugova stranim multilateralnim i bilateralnim kreditorima po osnovu spoljnog javnog duga.
U upravi kažu da je Srbija visoko likvidna, tako da su operacije sa javnim dugom na domaćem tržištu usmerene na obezbeđivanje sredstava za finansiranje dospeća hartija od vrednosti i smanjivanje dinarskog duga do dve godine. Tako se javni dug tokom tekuće godine neće povećavati na domaćem finansijskom tržištu.
Na kraju, iz Uprave za javni dug napominju da će na rast stanja javnog duga najviše uticati promena vrednosti američkog dolara u odnosu na evro.
Oko 78 odsto javnog duga Srbije je u devizama. Od toga je 41,7 procenata u evrima, a 31,5 u dolarima.
U postignutom trogodišnjem aranžmanu sa MMF, Srbija se, praktično, obavezala da će preduzeti sve kako bi blagovremeno izmirivala svoje obaveze prema stranim poveriocima. I pored toga, kako je ukazao Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog projekta časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta, „bez obzira na efekat mera štednje, nivo javnog duga će ostati opasno visok”. Drugim rečima, Srbija će i na kraju 2018. još biti visoko zadužena zemlja i ako bude ispunila sve ono na šta se obavezala u ovom sporazumu sa MMF.
Stamenković napominje da sprovođenje sporazuma neće biti lako, da će ga pratiti rizici u pogledu ispunjavanja pojedinih kriterijuma, ali poštovanje dogovorenog vodi ka smanjivanju udela spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu, čije je deo i zaduženost države. Prema podacima NBS, na kraju decembra 2014. ukupan spoljni dug Srbije, odnosno obaveze javnog i privatnog sektora prema stranim poveriocima, bio je težak 26 milijardi evra.
Na početku sprovođenja programa predviđa se porast, a zatim smanjivanje odnosa spoljnog duga i BDP-u sa 83,8 odsto u 2014. godini, preko 88,2 procenta u 2015, na 87,1 odsto u 2016. i 84 odsto u u 2017. godini. Do 2020. godine udeo spoljnog duga u BDP-u sveo bi se na 67,4 odsto. Podsećanja radi, Zakonom o javnom dugu Srbija se obavezala da državni dug neće premašiti 45 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda.
A. Mikavica
objavljeno: 13.03.2015.
.jpg)
