Izvor: Blic, 21.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja sam primitivan muzičar
Ja sam primitivan muzičar
Čak i da nije svirao i sarađivao sa Herbi Henkokom, Džordž Djukom, Pol Sajmonom, Gato Barbijerijem, Kvinsi Džonsom, Stenli Klarkom, Čik Koriom i Džoe Zavinulom, brazilski perkusionista Airto Moreira ostao bi zapamćen po muzici koju je plasirao u filmovima 'Isterivač đavola', 'Poslednji tango u Parizu', 'Kralj Cigana' ili 'Apokalipsa sada'. Pred njegovo drugo gostovanje u Beogradu, nakon trinest godina, sa Florom Purim i i Geri Mikom, nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Centru 'Sava', za čitaoce 'Blica', razgovarali smo sa muzičarem koji je pre dve godine proglašen, od časopisa 'Daunbit', za najboljeg perkusionistu sveta.
Mnogi smatraju da je šteta što niste, nakon početne saradnje, ostali u grupi 'Veder riport' čija je muzika predstavljala rano prepoznavanje elektronskog doba u kome živimo?
- Znaš šta, kad bolje pogledaš, zapravo nikad realno nisam ni radio sa tom grupom. Bio sam u Majls Dejvisovom bendu kad mi se obratio Džoe Zavinul i rekao da bi trebalo da budem deo novog benda. Ali ja sviram sa Majlsom, rekao sam mu, ne bih želeo da ga napustim, sigurno dolazim na snimanje ali za svirke nisam siguran.Tako sam snimio prvi album, ali kad je trebalo održati dva prva njujorška koncerta, od kojih jedan veoma bitan za zvaničnike CBS-a, i krenuti na turneju po Evropi, našao sam zamenu i nastavio da radim sa Dejvisovim bendom. Nikad nisam zažalio zbog toga. Odluka da sviram sa Majlsom bila je, osim pitanja časti i nešto veoma lično. I bendovi imaju svoju dušu, a ja se nisam osećao, na taj način, delom Zavinulovog projekta. Opet, kad sam snimao sa Čik Koriom 'Ritern Forever', osećao sam dušu te muzike.
Da li je hendikep što vaša oprema, najrazličitije vrste akustičnih instrumenata, još nije stigla, budući je zagubljena negde između Beograda i Berlina iz koga ste doputovali?
- Naravno, ali pomoći će beogradski prijatelji. Volim improvizaciju na sceni, vreme kad mogu da sviram baš onako kako želim. Zadržim kontrolu nogama nad bas bubnjem, a u rukama menjam udaračke instrumente pretvarajući zvuk u muziku. Volim, doduše, da radim i sa mladim muzičarima koji imaju nove, 'elektronske' ideje ali, lično, 'primitivan' sam muzičar. Sviram na akustičnim instrumentima jer oni donose zvuk prirode. Ponekad, to se veoma dobro uklopi uz doživljaj stvarnosti mladih generacija, posebno ako je reč o elektronici koja nije pre koncerta već zabeležena na matricu. Mladi bi da reše stotine muzičkih zadataka istovremeno a tehnologija im to danas dopušta. Mislim da je reč o dobroj alhemiji, ali lako se gubi suština muzike.
Ulogu perkusioniste kao 'pozadinskog binskog radnika' podigli ste u viši umetnički rang, da li i zato što je za vas ritam osnovna istina muzike?
- U stvari, muzika je čista energija ili - struja. Tokom svirke muzičari dolaze u kontakt sa energijom univerzuma, a to je, priznaćeš, božija energija. Ista ona koja održava kosmički poredak, raspored i putanje planeta, međusobna odstojanja, ravnotežu da sve ne pobegne u crnu rupu. Ta energija je sveprisutna i vanvremenska. Sav ovaj žamor oko nas, svet koji se kreće van ove zgrade, svi smo zavisnici i korisnici te univerzalne energije. Kad je muzičar u kontaktu sa energijom koja pokreće svet, on je transformiše, bolje reći, prevodi u zvuk.Tako nastaje muzika koja pokreće publiku i muzičare u pozitivnom smeru. Bar za nekoliko trenutaka ljudi se osete bajno. Dakle, govorimo o duhovnosti koju muzika donosi kao o protoku energije sličnom onom kad uključimo svetlo u sobi u kojoj je dotad vladao mrak.
Flora Purim rekla je da donosite u Beograd energiju koja je protiv svakog zla, aludirajući na trenutni sukob ratnih i mirovnjačkih energija; šta vi mislite o svetu kojim putujete i muzicirate?
- Problem koji se postavio američkim ratnim insistiranjem problem je čovekove sutrašnjice. Još uvek smo veoma primitivne ljudske kreature a previše smo ušli u vezu iz koje ne možemo da se izvučemo - u svet materijalizma, postajući zavisnici od stvari koje nam zapravo ne trebaju. Zato dolazi do ratova koji su prisutni na planeti od kad je sveta i veka. Vođenje rata zasnovano je na snazi, prevlasti i dominaciji: 'Ja ću tebi reći šta da radiš, nemoj ti meni pričati kako da se ponašam jer imam više od tebe, više sam u kontaktu sa materijalnim'. Moramo se naučiti da delimo stvari a ne da ih posedujemo. To i jeste smisao ideje o planetarnom bratstvu koja nije samo jedna od Božijih zapovesti nego i nešto kao zakon prirode. Načelo bratstva kao i načelo ljubavi i poštovanja, to je budućnost sveta a ne novi svetski poredak koji Amerikanci uvode ratom za kontrolu naftnih izvora. A korišćenje nafte kao energenta zagađuje svet.
Bez obzira na ratne opasnosti, ekološka situacija u svetu sve je teža, da li se nastavilo sa besomučnim uništavanjem prašuma u Brazilu?
- Svet materijalizma, svet novca, odgovoran je i za veliko zagađenje prirode. Nažalost hamburger politika kupuje i krči ogromna prostranstva Amazonije stvarajući od prašume pašnjake. Tako se bez realne potrebe uništava za večnost dizajnirana priroda čija bi suština prestala jedino 'smakom sveta'.
'Materijalisti' su, izgleda upregli 'informatičare' koji smatraju da je njihov 'pogled na svet' upravo kopija prirode i budućnost čovečanstva!?
- Priroda je takođe sila po sebi, ali jedno je strah od elementarne nepogode a drugo je, na primer, strah od elektronske kontrole sveta koja može 'poludi', pukim prolaskom neke veće komete blizu naše planete. Sva bi elektronika poludela, sve atomske bombe sveta bi eksplodirale! Seti se kako su u svetu materijalizma svi bili uplašeni dve hiljadite jer nisu znali kako će se kopmpjuterski sistemi ponašati od te godine. Ljudi su kupovali zalihe vode, hranu… pripremajući se za trenutak kad kompjuteri polude. Strah od neke nove energije čovečanstva i nekog novog svetskog poretka uvek je osnovan ako kao posledicu ima da bude 'veliki prasak' umesto 'velikog praska'. Milorad Pavlović
