Izvor: Blic, 17.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja sam običan deda, nisam plejboj
Ja sam običan deda, nisam plejboj
Princ Egon fon Firstenberg je doputovao u Beograd prošlog petka, samo na jedan dan i samo zato što je njegova revija u Skupštini grada bila humanitara. Za gradsku vladu označila je početak kampanje u kojoj bi trebalo da bude opravljeno i opremljeno 40 najzapuštenijih beogradskih obdaništa. Agencija 'Fabrika' je dosad organizovala pet revija Fon Firstenbergove visoke mode u SRJ. Dve u Kotoru, jednu na Cetinju, dok je svečanost u Starom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dvoru bila druga prilika da Beograđani vide njegove kreacije, a njegova prva prilika da upozna Beograd. - Iznenadio me je grad - priznao je već uz rukovanje. - Nisam znao da je toliko veliki. I lep. Podseća me na Beč. Novinarima je rečeno da ste potomak Habsburške dinastije. Da li je to tačno?
- Ne, ne! Doduše, moja porodica ima rođake među Habsburzima. Ali to je staro nemačko plemstvo iz 11. veka i praktično je u rodu sa svim plemićima Evrope. Moja pra-prababa je bila udata u tu porodicu. U Nemačkoj je nekada bilo mnogo kraljevina, kneževina, vojvodstava, kao Esen, Virtemberg, Maklenburg, Firstenberg. To je teritorija na granici Švajcarske, na izvoru Dunava. Majka vam je bila iz čuvene porodice Anjeli (vlasnici 'Fijata', prim. nov). Da li to znači da je mamina familija bila bogata, a tatina otmena?
- Ne, hvala Bogu, obe su porodice bile bogate. Takve razlike stvaraju samo haos u životu dece. Ne. Nisu dugo bili zajedno, ali su oboje bili bogati.
Pravi evropski džet-set?
- Pa, ne znam. Za mene to nije bilo lako. Imao osam godina kad se mama zaljubila u jednog Italijana i otišla. Onda sam ja vodio računa o ocu. Pronašla sam da ste kao dete s majkom odlazili u Pariz, na revije visoke mode. Pričajte nam o tome.
- U to vreme išlo se kod Diora, Živanšija, gospođe Gre, Skjaparelijevih. Nije me vodila baš svaki put, ali voleo sam da idem. Obožavao sam modu. Sve sveske su mi bile pune kreacija. Umesto da učim latinski, crtao sam krinoline. Uvek sam želeo to da radim. Porodica se nije slagala, pa sam studirao finansije i ekonomiju i zaposlio se u 'Čejz Menheten' banci u Njujorku. Bankarstvo je za mene bilo noćna mora. A tek šefovi! Prešao sam u 'Mejsis' (robna kuća, prim. nov), radio kao pomoćnik dobavljača i išao u večernju dizajnersku školu. To je bio dobar početak. Naučio sam šta je plasman, praćenje prodaje, a to su važne stvari u modi. Kakva je razlika između današnjih i tih revija visoke mode iz Vašeg detinjstva?
- Nekada je to bio ozbiljan posao. Dior bi napravio sezonsku kolekciju od 80 modela i pozvao kupce. Svaka haljina bi imala broj, mama i druge dame dobile bi listu, zaokružile šta hoće, a posle revije bi direktor išao od jedne do druge, uzimao listu i zakazivao probu. Sve kuće su imale veličine svih svojih mušterija. Dakle, šivenje po meri. Danas je to prodaja glamura. Postoji samo 2.000 žena na svetu koje kupuju kreacije visoke mode. Čuli smo i da kod drugih kreatora visoke mode VIP osobe (važni gosti) sede u prvom redu, a da su kod vas svi VIP.
- Ma ne! Ja sam jednostavan čovek. Volim potpuno drugačije ljude. Uopšte se ne snalazim sa 'vipovima'. Nemam strpljenja da nekog zovem po sto puta, da nudim haljine, ako dođu. Mada mi dolaze osobe koje oblačim... Koga oblačite?
- Princezu Kolonju, princezu Tolonju, suprugu bivšeg gradonačelnika Rima... Najviše pravim venčanice. Zato što najviše liče na bajkolike haljine iz Vašeg detinjstva?
- Da. Uživam u skupim venčanicama. Možete da pustite mašti na volju. Ako potrošite tri ili deset metara više svile, nije važno. Volim visoku modu zato što tu nema nikakvih ograničenja. Čak i ako ne prodate model, nije važno. Revije pomažu u prodaji drugih proizvoda s mojom robnom markom, krzna, naočara, parfema... Moja firma ima 27 različitih robnih linija. Neke su namenjene običnom svetu. Ako se ne varam, komplet 'firstenberg' rublja košta u 'Upimu' pedesetak maraka?
- Da! A ja u okviru tog lanca imam 180 butika koji prodaju rublje za punije dame. Da to shvatim kao preporuku?
- Neee! Tako sam počeo. Kupovao sam za 'Mejsis' rublje za punije dame.Sudeći po Vašim modelima, danas oblačite samo savršeno građene.
- U stvari, nije tako. Obično je moj zadatak da učinim da nesavršeno građena žena izgleda savršeno. Osim toga, ja volim svoje mušterije i hoću da se dobro osećaju. Šta trenutno radite?
- Početkom jula imao sam reviju muške mode, krajem jula sam prikazao ovu kolekciju visoke mode koju sam doneo u Beograd. Narednu kolekciju muške mode prikazujem 13. januara 2002, u Milanu, a zatim, 26. januara, opet visoka moda, u 'Kapidolji', gradskoj kući Rima.
To je baš gust program.
- Ja uživam u svom pozivu. Uživate i u životu. Mediji tvrde da ste poznati član džet-seta?
- Ma kakvi! Ja sam deda, a ne plejboj. Moj sin ima dvoje dece, ćerka jedno...
Vaša prva žena, Dijana fon Firstenberg, takođe kreira i to pod tim imenom mada se opet udala. Modni časopisi je čak pominju češće nego vas. Da li Vam sve to smeta?
- Zašto bi? Ona je moj najbolji prijatelj. Majka moje dece. Ne i konkurencija?
- Neee, Božić provodimo zajedno, nedavno smo se videli u Parizu. Porodica je važnija od svega drugog. Niste ljubomorni na njen, a čini se ni na uspeh drugih kreatora? Kažu da zdušno pomažete debitante?
- Zašto da ne? Nisam zavidljiv. Baš ni malo? Kako to?
- Verovatno zato što sam zadovoljan sobom. Uspešan sam, deca su mi dobra, nikad nisam imao većih briga, nikad nisam bio ozbiljno bolestan. Ja sam srećan čovek... i za sve to svakog dana zahvaljujem Bogu.
Ružica Mevorah
