Izvor: Blic, 18.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja sam autor
Ja sam autor
U bioskope je upravo stigao film 'Mi nismo anđeli 3' u kome Uroš Đurić ponovo igra Anđela. Nedavno je zatvorio izložbu u beogradskoj Galeriji 'Zvono', na kojoj je kroz rad oca, takođe slikara, i fotografije majke predstavio svoju porodičnu storiju. Već 30. oktobra ovaj projekat nastavlja novom izložbom - u Studentskom kulturnom centru. Ipak, Đurić ne smatra da je multimedijalna ličnost, jer je 'multimedijalnost ostvarivanje jedinstvenog autorskog opusa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u više različitih medija', a ono čime se bavi smatra 'interdisciplinarnošću, tj. kretanjem jednog umetnika u različitim i međusobno nepovezanim umetničkim disciplinama, samim tim i različitim opusima'.
O Đurićevom delu pišu Đanfranko Maranijelo, u 'Art in Europe 1990-2000', Loran Heđi, direktor Muzeja moderne umetnosti u Sent Etjenu, u 'Passage Europe', zatim poslednji broj češkog 'Umjeleca', jedinog art magazina sa bivšeg istoka koji se izborio za ulazak u top-10 magazina o savremenoj umetnosti, pa časopisi 'Artforum', 'Flash Art', 'Art in Ame-rica', 'Camera Austria', 'Art das Kunstmagazine', 'Springerin'... Stalno je na putu zbog premijera filma, pa je intervju urađen preko i-mejla. Šta ste vi, više glumac ili više slikar?
- Sebe prevashodno doživljavam kao autora. Ne vidim u tome nikakvu posebnost. Još od vremena crnog talasa, mnogi predstavnici savremene likovne scene su se pojavljivali ili imali noseće uloge u filmovima: Ljuba Popović i Dragan Lubarda u filmu 'Povratak' Živojina Pavlovića, Džoni Reljić u 'Majstoru i Margariti' Saše Petrovića, Jagoda Kaloper u filmu 'WR Misterije organizma' Dušana Makavejeva, Cile Marinković u filmu 'Nije nego' Miće Miloševića, Kosta Bunuševac u filmovima 'Dečko koji obećava' Miše Radivojevića i 'Kako je propao rokenrol' Gorana Gajića, Zorana Peza i Vladimira Slavice, Milica Tomić u 'Slučaju Harms' Slobodana Pešića i kod Dušana Varde, u omnibusu 'Vrišti dok goriš', Džoni Racković u 'Crnom bombarderu' Darka Bajića i filmu 'Marble Ass' Želimira Žilnika...
Izlagali ste u Španiji, Austriji... u Beogradu takođe, i lepo vam je išlo. Zašto ste se okrenuli instalacijama?
- Lepo mi ide još uvek. Izlagao sam u Americi i u celoj Evropi, izuzev u Rusiji i Skandinaviji. Fotografiju praktikujem odranije, printove i instalacije radim od 1999. Uživam u tome, donosi mi novac. Faktički sam tim opusom internacionalizovao svoju karijeru, potom sam legitimisao na međunarodnoj sceni i raniju fazu u radu u kojoj su dominirale klasične slikarske tehnike. Osim u uskostručnim krugovima, većina tog opusa nije poznata široj javnosti, jer ne postoje zadovoljavajući produkcijski uslovi za njegov potpuniji prikaz, tj. nema ko da pokrije produkcijske troškove... Vaši radovi su tumačeni i ovako i onako - iako je evidentno da ste izuzetno zanimljivi kao slikar, za šta ste se, uostalom, i školovali - uglavnom u kontekstu vašeg pojavljivanja na sceni u ekstravagantnom imidžu.
- Od mog prvog pojavljivanja, na studentskim izložbama, pa do danas, imao sam izuzetnu podršku u profesionalnim krugovima, podjednako i kolega i istoričara umetnosti i kritike. To je uočljivo u svim pregledima koji se tiču naše savremene umetnosti u poslednjih 15 godina, kao i u više evropskih. Moje su izložbe vrlo posećene... Ne posećujem ekskluzivne bordele, nemam iznajmljen luksuzni penthaus apartman u Delta centru, ne nosim zlatni ‘roleks’ s dijamantskom narukvicom, niti vozim ‘porše’. Oblačim se u konfekcijskim kućama ‘H&M’, ‘Mexx’, ‘Sisley’, nosim konfekcijsku obuću ‘Dr. Martens’, ‘Wermacht i Hobo’... Šta je u tome ekstravagantno? Ove godine nema vašeg rada na Oktobarskom salonu. Je li to slučajnost?
- Naravno da nije. Prošle godine je moj zajednički projekat sa sarajevskom umetnicom Šejlom Kamerić dobio specijalnu nagradu žirija. U poslednjih 15 godina sam svega tri puta učestvovao na Salonu, od toga dva puta bio nagrađen. Dovoljno za jedan život. Jednom ste rekli da likovnjaci zapravo besplatno održavaju umetničku scenu. Član ste ULUS-a, šta predlažete?
- Izmenu zakona o kulturi, statusa umetnosti, umetnika i umetničkih udruženja, kao i poreske olakšice za finansijere kulturne i umetničke produkcije.
Milena Marjanović
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
