Izvor: Politika, 12.Mar.2012, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz preko interneta i merač struje u Gospiću
Poenta je u tome da hiljade ljudi širom Srbije sedi i radi neke poslove preko interneta, i za to dobijaju novac
Sve je više ljudi u Srbiji na internetu – prema poslednjim merenjima više od 50 odsto. Ovaj medij ljudi još uvek prvenstveno doživljavaju kao platformu za komunikaciju i primanje informacija. Kada je reč o poslovanju preko interneta, kod nas je sve to još uvek obavijeno velom tajne i ljudi uglavnom načuju neke parcijalne i kontradiktorne informacije, nedovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bi se u vezi s tim bilo kako aktivirali. Ovo je pre svega zbog toga što još uvek nemamo dovoljno razvijenu kupovinu preko interneta i naviku plaćanja karticama.
Istina je da se u razvijenijim zemljama godinama sve kupuje preko interneta. Takođe, komunikacija između zemalja sa dva kraja sveta je drastično olakšana. U takvom okruženju, rodilo se na stotine novih vrsta poslova koje ljudi rade iz svog doma, sedeći za kompjuterom. Sve što je u vezi sa proizvodnjom, plasmanom, marketingom i bilo kojim vidom poslovanja.
Profesije koje su uključene u ove poslove su veoma šarolike – to su pisci, programeri, fotografi, pravnici, matematičari, lekari – praktično svako ko može da kreira nekakvu vrstu informativnog sadržaja ili da se bavi menadžmentom.
Možda će vam zvučati čudno, ali svi ovi poslovi mogu se raditi i iz Srbije za globalno tržište. Ne samo da mogu, već postoji na hiljade ljudi koji to rade.
Često se mogu čuti primedbe da u Srbiji ne postoji PejPal (glavna kompanija za posredovanje u internet plaćanju), a sve to zbog zastarelosti zakona i nemogućnosti države da ih reformiše. Dosta ljudi navodi ovo kao glavni razlog zašto nisu uspešni u pokušajima da rade nešto preko interneta. U realnosti, međutim, postoji bar 50 načina da se zaobiđe nepostojanje PejPala na legalan način i da se nešto radi. Oni koji su bili rešeni, našli su te načine. Postoji Gugl, sve informacije su tamo, mogu da se nađu. Čekanje da država bilo šta uradi ne isplati se kada je internet u pitanju čak ni u Americi a kamoli u Srbiji. Isuviše se brzo kreću informacije, državni aparat jednostavno nije projektovan da isprati tu brzinu, ko god da je na vlasti.
Da se vratim na priču o poslovanju. Poenta je u tome da hiljade ljudi širom Srbije sedi i radi neke poslove preko interneta, i za to dobijaju novac. Ovde govorimo o izvozu na jedan potpuno nov način. I to je ono što je internet promenio – paradigma pojma izvoza.
Kada kažemo „izvoz”, svako od nas ima različite asocijacije, ali recimo da je neki univerzalni stereotip slika kako mi šaljemo nekakve maline, traktore, šrafove, neke opipljive stvari koje smo proizveli u državi Srbiji, u neke druge zemlje. Sve te stvari se prevoze nekakvim šleperima, brodovima ili kako već do tih drugih država, a te druge zemlje našim firmama za to daju neki novac u stranoj valuti. Tako devize ulaze u zemlju i to se zove izvoz. Mislim da i deca u osnovnoj školi to uče.
Kako izgleda izvoz preko interneta? Recimo, imamo Mirka koji sedi u Novom Sadu i svakog meseca napiše 100 tekstova na engleskom jeziku koje pošalje i-mejlom određenoj firmi iz, na primer, Australije. Za to dobija honorar u dolarima. Mirko se bavi izvozom isto koliko i „Simpo” kada izveze dušeke u Rusiju. Jedina razlika je u tome što je on pojedinac a „Simpo” veliki sistem i što Mirko izvozi „neopipljive” stvari.
Ako sada ideju ,,Mirka” apstrahujemo na, recimo, firmu sa 100 zaposlenih u kojoj se ljudi bave uslugama ili proizvodnjom za globalno tržište, dolazimo do daleko ozbiljnijih cifara, poredivih sa ,,Simpom” ili bilo kojom domaćom fabrikom koja proizvodi „opipljive” stvari.
Ali nisu samo „neopipljive stvari”ono što se prodaje preko interneta. Zahvaljujući njemu, ni proizvodnja i izvoz opipljivih stvari više nije toliko komplikovana kao nekad. Svet se drastično izmenio. Da li znate da je danas moguće da pokrenete biznis i budete vlasnik globalnog brenda, a da pri tom niste nijednom izašli iz kuće? Moguće je napraviti globalni brend a da pri tom niste obavili nijedan telefonski razgovor.
Postoje male firme iz Srbije koje su osmislile neke proizvode, imaju proizvodnju, na primer, u Kini, a prodaju u Americi ili po Evropi. Pri čemu njeni predstavnici nikada u životu nisu bili ni u Kini ni u Americi niti uživo upoznali ljude koji im proizvode. Sve se može pronaći i završiti putem interneta, i proizvodnja i distribucija i marketing. Znam da mnogima od vas ovo deluje kao naučna fantastika, ali ovi ljudi postoje, i neki od njih žive u najudaljenijim delovima Srbije. Video sam ih i dodirnuo sam ih.
Momo Kapor je jednom prilikom rekao: „Da je Tesla ostao u Srbiji, bio bi merač struje u Gospiću, a da je Pupin ostao u Srbiji, bio bi direktor pošte u Idvoru”.
Danas, konačno, nije više potrebno odlaziti odavde da biste nešto uradili. Tu je internet.
Istok Pavlović
objavljeno: 12.03.2012.
