Izvor: Politika, 19.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izuzetno maštovita predstava
Branko Dimitrijević/Nikola Zavišić, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad
„Godo na usijanom limenom krovu” Branka Dimitrijevića je savremena komedija, stilski vrlo autentična, inspirisana autorovim romanom „Nećemo o politici” (1986). Radnja se dešava na krovu jedne zgrade, gde tri para uživaju u dokolici, slave rođendane Makijavelija, Froma i Beketa, ili se pretvaraju da su likovi iz dramske literature.
Pisac koketira sa tradicionalnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komediografskim obrascima (zamena identiteta, trostruko venčanje kao epilog), kao i sa motivima iz poznatih dramskih dela (Beketa, Marivoa, Tenesi Vilijamsa). Ova vrsta referentnosti na pozorišnu tradiciju je autorefleksivna i analitička, zatim funkcioniše kao komičko sredstvo, a ima i dramaturšku funkciju, u definisanju zapleta/raspleta radnje.
Reditelj Nikola Zavišić je tekst postavio izvanredno ritmično i muzikalno tako da se, ponekad, stiče utisak da je reč i o muzičkoj predstavi. Na scenografski minimalističkom prostoru (dizajn scene i kostima Ivana Vasić), svi glumci, podjednako uverljivo i glatko, sa zaraznim elanom igraju ovu romantičnu komediju. Igor Pavlović oblikuje stalno zamišljenog i odsutnog Ozija koji neprestano citira brojne umetnike. Glumac igra sa elementima teatralnosti, pa se u određenoj meri kritički odnosi prema toj specifičnoj izolovanosti od realnog života. U jednoj sceni, dok Ozi govori o liku i delu Semjuela Beketa, preko zvučnika se emituju zvuci aplaudiranja i smejanja publike. Ovim postupkom reditelj daje ironični komentar na tu, malo asocijalnu, opsednutost fikcijom, a istovremeno se radnja direktno postavlja u medijski kontekst prema kojem se, takođe, na ovaj jasno artificijelan način gradi distanca.
Nenad Pećinar igra Godoa čiji se tipični hedonizam ne topi pod naletom gomile nesrećnih okolnosti. Marko Savić nastupa u ulozi naivnijeg Mikija, sa upadljivijom telesnom gestikulacijom, što se može shvatiti kao njegova želja da skrene posebnu pažnju ove ekipe, imajući u vidu da je najmlađi. Marija Medenica igra na površini veoma grubu i muškobanjastu Tamaru, a Jovana Mišković stvara lik rezervisanije i misterioznije Maje. Sanja Ristić-Krajnov igra nonšalantno samouverenu i zavodljivu Vesnu, novinarku koja je, po potrebi profesije, neumoljivo drčna.
Zavišićevu režiju još karakteriše impozantna upotreba scenskog prostora, zatim veoma kreativno i poetično korišćenje svetla (dizajn svetla Nikola Zavišić i Marko Radanović), kao i višefunkcionalno uključivanje muzike i drugih zvukova (dizajn tona Goran Simonoski). U predstavu su uvedeni i tekstovi i motivi koji ne pripadaju Dimitrijevićevom komadu. Oni ponekad još čvršće vezuju radnju za našu stvarnost, pri čemu imaju i posebne komičke potencijale, jer se u njima prilično jasno prepoznajemo.
„Godo na usijanom limenom krovu” je izuzetno maštovita predstava koja nepredvidivo zasmejava, ubrizgava neprocenjivo vredne doze nade, a daje i relevantna zapažanja o pozorištu, filmu i literaturi, tretirajući ih kao mogućnost za esencijalno razumevanje sveta. Iako su životi ovih sanjara određeni jezivo tmurnim društvenim okolnostima, korupcijom i konstantnom dilemom između ostanka i odlaska iz zemlje, njihov idealizam se uopšte ne rasipa. A taj neizlečivi optimizam nije proizvod nekakvih slučajnosti, već vrlo svestan stav, u određenoj meri i oblik protesta protiv neiskorenjivih društvenih nepravdi, jedan modus vivendi sa predumišljajem.
Ana Tasić
[objavljeno: 20/03/2008]
