Izvor: Vostok.rs, 31.Jul.2014, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izrael-Palestina: na čijoj strani je Evropa?
31.07.2014. -
U sektoru Gaza broj nevinih žrtava svakim danom raste, a Evropa se ne odlučuje da zauzme jasnu poziciju i otvoreno podrži jednu od strana. Evropa, ali ne i evropljani: stotine ljudi izlazi na ulice kako bi izrazilo protest protiv krvoprolića na Bliskom Istoku.
Čime se objašnjava neodlučnost lidera evropskih država? Glas Rusije razmatrao je ovo pitanje sa Brunom Drveskim, predavačem, istoričarem, politikologom i novinarem.
- Reč je o neverovatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << dugom sukobu koji je povukao za sobom čitav niz raznih posledica. I pitanje Gaza ovde zauzima centralno mesto, zato što od 1948. godine Gaza je postala utočište za ljude koji ne mogu normalno da žive zbog velike prenaseljenosti. Danas paralelno sa tim konfliktima protiču drugi važni događaji, jedan od njih je duboka kriza u Evropi, između ostalog u Zapadnoj. Zato je evropska elita bukvalno opsednuta pitanjima bezbednosti. A jevrejskoj državi je pripala uloga žandarma na Bliskom Istoku – pored monarhija poput Saudijske Arabije i drugih prilično arhaičnih država. Sa njima zemlje Zapadne Evrope, nažalost, imaju privilegovane odnose. To objašnjava zašto su evropski lideri u prvo vreme pokazivali razumevanje za odluke Tel-Aviva.
Konflikt povlači za sobom ne samo ljudske, već i ekonomske gubitke, kako za Palestince, tako i za Izraelce. Kako će Izrael rešavati ekonomske probleme, ako se aktuelna situacija nastavi?
Meni se čini da su izraelski lideri pali u sopstvenu zamku. Oni se bave samo tekućim problemima i teže da zadrže status kvo. To se odlično videlo na primeru poslednjih godina kada ova država koja je okupirala Palestinu nije učinila ni korak ka miru. Da, u vojnom pogledu oni su mnogo jači od protivnika, to je nesumnjivo. Ali ovi protivnicu su u stanju da ometu efikasan razvoj izraelske ekonomije, na šta se očigledno i računa. Ovakav pritisak nanosi Izraelu štetu, i on može da se ispostavi sasvim neprihvatljivim u dugoročnoj perspektivi. Nije isključeno da, posle izvesnog vremena, to će naterati Izrael da se odluči na ustupke. Zatvaranje aerodroma otežalo je položaj turističke i drugih grana. Izraelskoj ekonomiji će biti teško da egzistira u takvim uslovima.
Da li može invervencija Evrope da pomogne da se izađe na kraj sa tom konfrontacijom u kojoj svi krive jedni druge za sve grehove?
Ustanike iz Gaze optužuju za to da se kriju iza leđa civila, ali treba shvatiti da se sektor odlikuje najvećom gustinom stanovništva u svetu i da je tamo jednostavno nemoguće odvojiti civile od boraca. Neki kažu da je to večiti konflikt, ali do 1948. godine Jevreji i hrišćani su živeli zajedno sa muslimanima u arapskom svetu i to nije stvaralo neke posebne probleme. Govorim o arapskom, a ne o zapadnom svetu. Takva koegzistencija je bila moguća. Novi faktor je postao sionizam. Sionizam je evropska idelogija koja je široko rasprostranjena krajem 19. veka paralelno sa drugim vidovima nacionalizma, od kojih je najpoznatiji postao nemački nacionalizam za vreme Drugog svetskog rata. Sionizam je varijanta nacizma. On nema ništa zajedničko sa evropskom tradicijom, isti kao ni bilo koji drugi fundamentalizam u svetu, bilo da je to Evropa ili arapske zemlje. Ovaj izvrnuti pogled na svet izvrće pojmove i pokušava da manipuliše ljudima.
Izvor: Glas Rusije, foto: REUTERS/Suhaib Salem
