Izvor: B92, 13.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmene zakona utiču na sudove
Beograd -- Zakon o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala uskoro će biti izmenjen.
Suština promene Zakona odnosi se na formiranje posebnih veća za organizovani kriminal pri okružnim sudovima, na teritoriji delovanja četiri apelaciona suda, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Kako je za list potvrdio profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član Radne grupe Ministarstva pravde za strategiju reforme pravosuđa Milan Škulić, u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << toku je rad na izmeni Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Prema njegovim rečima, osnovni cilj izmene zakona je maksimalno ojačati položaj tužioca i omogućiti da tužilaštvo ima odeljenja i u drugim centrima u Srbiji, a ne samo u Beogradu. Na pitanje da li to znači ukidanje Specijalnog suda, Škulić kaže da on neće biti ukinut jer nikada nije ni bio formiran.
"Ne postoji nikakav Specijalni sud za organizovani kriminal, već Odeljenje Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal. Pred Okružnim sudom u Beogradu i dalje će se odvijati postupci za organizovani kriminal, pred većima za tu vrstu kriminala, ali će se postupci odvijati i pred drugim okružnim sudovima sa teritorije delovanja budućih apelacionih sudova. Veće Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal ostaje, a planira se stvaranje istih uslova za vođenje postupka kao i u beogradskom sudu", rekao je Škulić.
On objašnjava da je cilj izmene zakona rasteretiti Okružni sud u Beogradu, u kom je kocentrisana suviše široka nadležnost, i omogućiti da se i drugi sudovi uključe u te postupke. Škulić ističe da bi to, prema mišljenju onih koji se bave tom materijom, trebalo da rezultira uspešnijom borbom protiv organizovanog kriminala i bržim i efikasnijim vođenjem, odnosno okončanjem krivičnih postupaka.
Na pitanje na čiju inicijativu se radi izmena zakona, Škulić kaže da je to u okvirima Strategije za reformu pravosuđa i na osnovu stavova koji postoje u strategiji i dodaje da radna grupa još nije formalno formirana, ali da su u toku konsultacije s tužiocima i sudijama koji postupaju u postupcima za dela organizovanog kriminala jer je cilj maksimalno uvažiti mišljenje prakse. On nije mogao da precizira kada će doći do usvajanja izmena zakona, ali je naveo da bi to najranije moglo da se dogodi u septembru ili oktobru, jer je u toku sezona godišnjih odmora. "To ne znači da će postupci pred većima za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu biti prebacivani. Za Srbiju je nadležno samo jedno Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, a zavisno od mesta izvršenja krivičnog dela krivični postupci biće vođeni pred nekim od veća za organizovani kriminal u četiri grada Srbije", kaže Škulić. Pitanje suđenja za krivična dela organizovanog kriminala biće rešena po pravilu mesta izvršenja krivičnog dela.
Sudija i portparolka Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Maja Kovačević kaže da je Posebno odeljenje formirano po Zakonu o nadležnosti državnih organa i da je Posebno odeljenje nadležno isključivo za organizovani kriminal. "Mi smo izmešteni iz zgrade Okružnog suda upravo zbog bezbednosti suđenja i svih opasnosti koje idu uz organizovani kriminal. Štetne posledice nastupaju na teritoriji čitave države, pa se zbog toga na jednom mestu i sudi. Kada je reč o organizovanom kriminalu, teško je odrediti mesto izvršenja, a posledice nastupaju na teritoriji čitave države jer se dešava da imate mrežu trgovine drogom, mrežu trgovine ljudima", rekla je ona.
Ona navodi i da ne zna zbog čega je jedno odeljenje na meti rasprava o tome da li bi trebalo da postoji, kada se uzme u obzir činjenica da je tokom dosadašnjeg rada Posebno odeljenje za organizovani kriminal izreklo 20 presuda. "To odeljenje je opravdalo poverenje javnosti, za koje znam da postoji", kaže Maja Kovačević.
Ona navodi i da bi u slučaju osnivanja posebnih odeljenja u drugim gradovima morale da budu izgrađene sudnice i posebna pritvorska jedinica i da bi bilo neophodno formirati posebnu jedinicu policije za zaštitu svedoka-saradnika i ostalih učesnika u krivičnom postupku. "Novi zakon o krivičnom postupku, koji stupa na snagu za nekoliko meseci, predviđa da za svedoka-saradnika nema oprosta kazne, već da može da dobije polovinu od utvrđene kazne. Da li će neko hteti da svedoči i prihvatiti da bude doživotno ugrožen, ili će za krivično delo za koje je zaprećena kazna od 40 godina zatvora dobiti 20 godina", kaže Maja Kovačević.
.jpg)
