Izvor: Politika, 06.Okt.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmene zakona ujedinile sindikate
Nama su predstavnici MMF-a rekli da ako se na drugim stranama uštedi, onda penzionerske restrikcije ne moraju da budu tako oštre
Sindikatima je jasno u kakvoj se ekonomskoj situaciji Srbija nalazi, koliko smo zaduženi i koliko su naši zahtevi – kad stavimo samo ekonomske pokazatelje na sto – ponekad nerealni. Međutim, ono što ASNS, a, na sreću, ni drugi sindikati neće više da tolerišu to je da se sav teret krize prebacuje isključivo na radnike i penzionere i socijalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugrožene kategorije stanovništva, dok za našu političku elitu i one bliske vlasti ne važe ista merila štednje. Zato smo na nekoliko zajedničkih sindikalnih protesta povodom izmena Zakona o penzijama rekli: dosta!
Dosta nam je pre svega ovakvog donošenja zakona. Jer zakoni se donose pomoću proste matematike: ako imate 126 glasova u Skupštini, zakon prolazi, bez obzira na to da li ste se konsultovali s onima na koje se on odnosi. Zakon o penzijama je tako dospeo u skupštinu na usvajanje. Da su predstavnici vlade i Ministarstva za rad i socijalnu politiku seli s nama da razgovaraju, malo bi popustili oni, puno bismo, zbog ekonomske situacije, popustili mi, i ne bi bilo problema. Oni tako nisu postupili i to je dovelo do bunta i revolta svih sindikata. S tim što smo, kad je o penzionerskom zakonu reč, u mnogim stvarima apsolutno u pravu. Jer Francuzi su sada na ulicama zato što im se starosni cenzus za odlazak u penziju produžava sa 60 na 62 godine. Kod nas se za muškarce povećava na 65, tri godine više nego u Francuskoj. Nigde u EU ta granica ne prelazi 63 godine, zašto da kod nas bude 65?
Ne verujem da tako mora da bude, i nikako drukčije, kako su nam rekli predstavnici vlade. Nama su predstavnici MMF-a predočili da ako se na drugim stranama uštedi, onda i penzionerske restrikcije ne moraju da budu tako oštre.
Mi i mislimo da može da se uštedi na mnogim mestima. Najpre na smanjenju broja ministarstava. Jer zašto da Srbija sa 7,5 miliona stanovnika ima toliki broj ministarstava, potpredsednika vlade, 250 poslanika? Čemu tako glomazna državna uprava? Kažu da su je smanjili, ali niko od nas u to ne veruje jer je smanjen broj stalno zaposlenih, a povećan broj onih koji rade po ugovoru o delu. Sve to, pojedinačno, izgleda sitno i nebitno iz ugla potreba fonda PIO, ali država je ipak trebalo da izađe s paralelnim merama štednje koje bi olakšale i penzionerske reforme.
Pored toga, sad se i kod nas stalno nameće pitanje ko je čiju imovinu prisvojio. O tome šta je bilo s imovinom penzionog fonda ne govori se. Poznato je koliko decenija su naši roditelji iz meseca u mesec punili fond PIO, a sad ne mogu od svojih penzija maltene da prežive. Gde su te pare nestale? Iz fonda PIO su građeni neki funkcionerski stanovi, Sava centar takođe, rekreativni centri, deo autoputa. Zašto se deo toga ne vrati fondu na upravljanje ili ne donese neki propis koji bi omogućio, recimo, da jedan dinar od putarine ide za penzije. Ili dinar od muzičkog događaja jer je Sava centar podignut tim novcem. Pa i da se smanji broj zaposlenih u samom fondu PIO, jer tamo ih je 4000.
Svaka od ovih mera bi ublažila penzionerske restrikcije. Pa i onu koja se odnosi na odlazak žena u penziju sa 58 godina. Jer naše žene koje ja vidim kao radnice u fabrikama tekstila ne možemo da izjednačavamo sa ženama u razvijenim evropskim zemljama. Naše žene su u proteklim decenijama preživele pravu golgotu, iznurene su u borbi za golu egzistenciju, a sada se od njih traži da odlažu svoj odlazak u penziju. Treba omogućiti onim koje to žele da rade duže, ali ne možemo ih sve izjednačiti. Da je bilo socijalnog dijaloga, mi bismo to tražili.
Tražili bismo i to da se penzije ne usklađuju samo s porastom troškova osnovnih životnih namirnica, kao što je u ovom predlogu, nego da se uzima u obzir i inflacija, porast deviznog kursa, i sve ostalo što utiče na standard stanovništva. Naš zahtev je i da penzije ne mogu da budu niže od 60 odsto od prosečnog ličnog dohotka, odnosno 25 odsto za penzije bez punog staža. Jer, ako bude usvojen predlog koji je sada u Skupštini, procenili smo da će vrednost penzija za nekoliko godina biti prepolovljena.
Sindikati su ujedinjeni u svojim zahtevima. Imali smo zajedničke proteste u Kruševcu i Boru, 22. oktobra to će biti Novi Sad, a kad počne rasprava u skupštini organizovaćemo protest u Beogradu.
Istovremeno prikupljamo potpise sa zahtevom za referendumsko izjašnjavanje građana o tome da se penzioni zakon povuče iz skupštinske procedure. Potrebno nam je sto hiljada potpisa, i mi ćemo ih sakupiti bez problema, pa će Skupština morati da se izjašnjava o našem zahtevu.
*Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije
Ranka Savić
objavljeno: 07.10.2010.
