Izvor: Blic, 23.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između straha i nade
Između straha i nade
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva beleži poslednjih godinu dana nekoliko nagrada: na skorašnjem 9. Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu za udžbenik iz geografije za VI razred, na Beogradskom sajmu 2002 - nagradu za knjigu godine 'Aleksandar Karađorđević', zatim na prošlogodišnjem prazniku knjige u Novom Sadu takođe priznanje 'Zaharije Orfelin' za udžbenike i priručnike, nagrada za naučnu literaturu ...
Tim povodom Radoslav >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << petković, direktor zavoda, za 'Blic' kaže:
'Ove godine sve nagrade dobio je zapravo Danilo Nikolić, novi član našeg dijaznerskog tima. Reč je zapravo o jednoj mladoj ekipi koja nastoji da u grafičkom, tehničkom, i ako hoćete estetskom smislu promeni izgled naših udžbenika'.
U čemu?
- Novi dizajn, nova oprema... Odavno je naša orjentacija takva da težimo promeni izgleda udžbenika kao i pristupa materiji. Naravno, menjali smo i tekstualne delove. Neke od tih izmena su izazivale i 'gužvu' u javnosti. No, činjenica je da smo imali udžbenike prepoterećene tekstom. Naravno da se ne može sve razrešiti i regulisati preko noći. Imajte u vidu da Zavod godišnje štampa preko hiljadu udžbenika, odnosno oko 1300 raznih publikacija. Užasno važan deo svakog udžbenika su grafikoni, crteži, mape, ilustracije i slično. Ne treba, valjda, objašnjavati da deca tako lakše uče i pamte.
'Gužva' koja se podizala u javnosti bila je uglavnom oko udžbenika istorije?
- Da, udžbenici iz istorije su bili sporni. Ima tu nekoliko bitnih stvari - jedna od njih je upadljiva nespremnost istoričara da u tome učestvuju. Lično sam očekivao da će oni voditi glavnu reč oko toga i zaista mi je lično žao što se to nije dogodilo. To je pokazala i tribina upriličena na B92. Pokazalo se da su brojni oni koji ne žele da se stvari promene u odnosu na crno-belu sliku kakvu pamtimo iz prethodnih vremena. Bilo je naravno i grešaka sa naše strane ali se one nikako ne mogu svrstati i okarakterisati kao, kako su oni govorili, novodesničarska i ravnogorska ideologija. Tim pre što smo mi duboko svesni da udžbenici ne smeju da se vezuju ni za jednu ideologiju. Pogubnost posledica takvog pristupa je poznata.
Izdvojite nam jednu grešku Zavoda?
- Recimo, Desimir Tošić je vrlo ispravno primetio da u udžbenicima nema holokausta, odnosno progona Jevreja. Međutim, teško bi bilo reći da to ide na dušu autoru. Jer, toga jednostavno nema u programu. I to delom ide na teret nasleđu iz prethodnih vremena.
Niste li svojevremeno pogrešno štampali u udžbenicima ime naše zemlje?
- Aludirate na period kada je u knjigama pisalo Državna zajednica Srbije i Crne Gore a zemlja se još uvek zvala Jugoslavija. Poznato je, valjda, da se udžbenici štampaju pre nego što izađu u prodaju. Mi smo se rukovodili Beogradskim sporazumom u kome su vrlo jasno precizirani rokovi. E sad nećete nam valjda stavljati na dušu što Beogradski sporazum nije zaživeo kada je trebalo (smeh). Sporazum je zaživeo negde oko polugodišta tako da smo od septembra do tada imali ‘pogrešan’ podatak o imenu zemlje u kojoj živimo. Dakle, meni lično i nije žao tog imena ali hoću da kažem kako ga nismo mi ukinuli. Ukinula ga je istorija.
Jeste li vi (više) pisac ili (više) direktor?
- Trenutno sam pisac u ostavci (smeh). Ali, šalu na stranu, nadam se da će to pre ili kasnije promeniti.
Ne inspirišu li vas ova uzbudljiva vremena da se latite pera?
- Ne mislim da uzbudljiva vremena uzbuđuju pisca, barem ne mog kova. Smatram da je za dobru literaturu (uglavnom) potrebna vremenska distanca. Vidite, objavljeno je mnoštvo knjiga o NATO bombardovanju koje imaju sumnjivu literarnu vrednost. Zaista ne možete biti toliko šzofreni da u burnom vremenu budete učesnik i da istovremeno imate potrebnu distancu. Inače sam skeptičan prema angažovanom spisateljstvu. Ne želim da zvučim oportunistički ali mislim da ona često može imati veću moralnu od estetske vrednosti. Uostalom, u tom kontekstu pogodnija je publicistika kojom sam se i sam često bavio.
A kako, kao pisac ili kao direktor, vidite našu skorašnju budućnost?
- Mi se još uvek krećemo između straha i nade. Ali ipak verujem u jedno logično, postepeno, ali stalno poboljšanje.
