Izvor: Politika, 19.Apr.2013, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između fascinacije i ustrašenosti
Suočimo se s komunikacijskim izazovima pre nego bude kasno
Od prenosilaca informacija, mediji su postali njihovi kreatori,proizvođači stvarnosti. To je medijska stvarnost. Kritičari je nazivaju nadstvarnost. Žan Bodrijar, teorijom o simulaciji i simulakrumima, navodi da su simulacije moćnije od originala (slike od stvarnosti). Hiperrealnost je nametnuta, zavodi konzumenta, koji je pred izazovom virtuelnosti.
Sve je informacija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teza profesora dr Vlatka Vedrala, sa Oksforda, zasnovana i na saznanjima nobelovaca, proseca naše male živote brzinom svetlosti.
Moto(po nekima mit!) na zastavi 21. veka je „Komuniciram, dakle, postojim.” Znači, komunikacija (dvosmerna) kao razmena informacija (poruka), koju omogućavaju mediji, u srži je našeg postojanja. Kao nikad ranije, svako sa svakim na planeti može da komunicira. Mediji visokih tehnologija neprestanim usavršavanjem, osobito digitalizacijom, fasciniraju korisnike. Kritički se identifikuju i negativne strane, sporo, tek nakon manifestovanih posledica. Tvorevina čoveka zatekla ga je nespremnog, zašla u svakodnevicu, menjajući način života, sve ubrzanijeg. Teoretičari Novog doba(New age) ne prezaju da odbace vrednosti stvarane više od dva milenijuma na tlu ljudske kulture i civilizacije! Umesto nekadašnjeg nedostatka informacija, sada je njihovo rastuće preobilje. Čovek, sa svojim biološkim kapacitetom, koji se ne usavršava uporedo s medijima, ne može da primi ni da razluči „okean podataka” koji ga neprestano zasipa sve većim talasima. „Rastuće mnoštvo” je obeleženo sličnostima, ili istostima, kako analitičari medija spoznaju listajući novine, ili menjajući televizijske kanale. „Mi nismo informisani, mi smo ustrašeni!”, uzvikuje Teodor Drozik. Mediji menjaju i svog tvorca, kulturu kao čovekov svet, gotovo bez provere i otpora kritičke svesti, zaslepnjene senzacijama. Strukture moći, rukovođene interesima, iskorišćavaju teško uočljivu manipulaciju medija kao proizvođača nadstvarnosti. U ratu i u miru, u menama javnosti i privatnosti, probijajući intimu, potiskujući neposrednost u odnosima među ljudima.
Ima li događaja bez udela medija, bez kojih kao da se nigde i ništa ne događa? Nigde nikog preživelog u praznoj dolini, tek nekoliko novinara s kamerama. Medijski stručnjak je objasnio, bez ikakve moralne skrupule, da nije njegovo da utvrdi da li je vest tačna ili ne. Laž ima veću cenu od istine, mediji nemaju zazora od tržišnog fundamentalizma i političkog marketinga. Ne daj se čoveče, da ne postaneš igračka u rukama sopstvenog proizvoda!
Divimo se obrazovanju(pogotovo obrazovanju plus tobožnja zabava) učenjem na daljinu, opčinjeni prednostima Njegovog veličanstva kompjutera, interneta, društvenih mreža, ne uočavajući nedostatke. S horizonta ekranske kulture vidi se perspektiva u umreženom svetu. Šta sa zavisnicima od medija, i to od najmlađih do najstarijih? Koliko će ih biti u tom sutrašnjem svetu, ma čiji bio? Svet je postao jedan, Makluan ga je nazvao „globalno selo”. Nema veće populacione euforije od medijske, kako u globalnim, tako i u lokalnim okvirima! Kako da iskoristimo prednosti medija u, ako je moguće smislenijem, životu a da prevaziđemo njihove mane, rešeni da odživimo dane koji su nam dati još kao najsavršenijim bićima pod sve bližim zvezdama? Kad već, velikani duha, nadareni, vešti, s umom maštovitih izumitelja, pomeraju granice našeg ovozemaljskog racionalnog dosega. Suočimo se s komunikacijskim izazovima pre nego bude kasno, ako mediji ovladaju nama, koji ih stvaramo i, s malo, ili nimalo razumevanja koristimo.
Profesor univerziteta
Slobodan Branković
objavljeno: 20.04.2013.
