Izvor: Politika, 18.Jul.2012, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborni sistem: prekinuta reforma
Male stranke participiraju u vlasti nesrazmerno više u odnosu na podršku birača
Izborni sistem na majskim izborima samo je pojačao trend koji imamo od 2000. godine kada smo uveli jednu izbornu jedinicu i zatvorenu blokiranu izbornu listu: depersonalizovanost poslanika, metropolizacija predstavništva i fragmentiran parlament.
Struka je davno upozorila na uzroke i posledice. Šta je predlagano kao rešenje? Model po kojem bi stranke predlagale izborne liste sa naznakama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kandidata po biračkim mestima. Glasovi svih kandidata jedne liste sabirali bi se i partiji bi pripao broj mesta koji je proporcionalan broju dobijenih glasova, ali bi se mandati dodelili onim kandidatima koji su dobili relativno najviše glasova. Ovakav izborni model primenio bi se prvo za izbor odbornika. Građani bi direktno birali predstavnike i znali bi ko ih predstavlja, a predstavnici bi znali kome su odgovorni. Kad je ovaj model trebalo da uđe u zakonodavnu proceduru stranke vladajuće većine uz prećutnu podršku opozicije stavile su veto i prekinule izbornu reformu. Zato mi već 12 godina raspravljamo o istim problemima.
Prvi od tih problema je depersonalizovanost predstavnika jer birač ne može da rangira kandidate političke opcije za koju glasa. Poslanik ne zna koga predstavlja, a građani koga biraju. Zato se poslanik isključivo vezuje za stranku i ne komunicira s biračima, što ga od poslanika pretvara u stranačkog delegata. To nije podsticajno za birače, ali je dobro za stranke. One preko zatvorene liste mogu idealno da planiraju strukturu i zadovolje razne kvote – političke, polne, obrazovne, stručne, teritorijalne, etničke, ali to ne čine.
Drugi problem je nadpredstavljenost urbanih centara i podpredstavljenost manjih opština. Trenutno 22 odsto birača Beograda ima čak 33 odsto narodnih poslanika. Na podpredstavljenoj strani je 119 opština (1,8 miliona birača) u kojoj nijedan narodni poslanik nema prebivalište. Distorzija teritorijalne reprezentacije dovodi u pitanje temeljni princip demokratskih izbora: jednakost glasa.
Treći problem je fragmentiranost parlamentarnog stranačkog sistema. Sa 31 strankom u parlamentu mi se približavamo nekim od neslavnih rekorda postsocijalističkih država početkom tranzicije. Zakonski izborni prag od pet odsto kao veštačka brana za ulazak velikog broja stranaka u Narodnu skupštinu jednostavno je suspendovan izbornim koalicijama. Posledica je enormno veliki broj stranaka, otežano formiranje parlamentarne većine, velike koalicione vlade i konstruisanje vlasti mimo izborne volje birača. To pojačava koalicioni i ucenjivački potencijal malih stranaka. One participiraju u vlasti nesrazmerno više u odnosu na podršku koju uživaju kod birača. Vlade sastavljene od programski heterogenih stranaka, sa velikim ideološkim distancama, u personalno lošim odnosima, troše više energije na održavanje koalicije umesto da vladaju i rešavaju probleme za šta su dobili mandat. Na kraju građanima nije jasno ko je u takvoj vladi odgovoran za njenu politiku i učinke.
Šta dalje? Ako stranke uopšte shvataju navedeno kao problem, prvo treba ozbiljno razmotriti ponuđeni model uz dopunu otvorenom listom sa alternativnim glasanjem i stepenovani izborni prag, na primer pet odsto plus dva odsto za prvog koalicionog člana i na to plus jedan odsto za svakog narednog. Ovaj model nije uperen protiv interesa stranaka, čuva proporcionalnost glasova i mandata i primorava ih da predlažu najbolje kandidate, što jača kompeticiju u samim strankama. Drugo rešenje bilo bi vraćanje na ideju mešovitog izbornog modela koji bi se bazirao na predloženom i neprihvaćenom modelu s tim što bi manji broj predstavnika, najviše četvrtina, bio biran sa zatvorene liste.
Jednom uspostavljeni izborni sistemi se teško menjaju. Oni ne mogu rešiti sve probleme u političkom sistemu, ali reformom pojedinih mehanizama mogu voditi efikasnijem funkcionisanju. Napravljeni da kao kamere slikaju političku stvarnost, oni su istovremeno i projektori koji prikazuju sliku koju su sami stvorili. Naš proporcionalni izborni sistem je uveden da bi se obezbedilo predstavljanje podeljenog društva i pomoglo formatizovanje stranaka. Danas on veštački održava razne podele i institucionalizuje ih. Zadržavanje aktuelnog modela izbornog sistema loše je za birače, stranke, političke ustanove i konsolidaciju demokratije.
*Profesor FPN
Milan Jovanović
objavljeno: 18.07.2012
