Izvor: Politika, 29.Avg.2015, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglice prikazale tragično lice Evrope
Solidarnost, šta to beše: Nevoljnici što krenuše u bolji život – bežeći od rata, siromaštva, boleština - već mesecima prva su politička tema u Evropi. A njihovi putevi stradanja i patnje pretvorili su ovo leto 2015. u najtragičniju priču 21. veka za koju se već može da se kaže da je postala velika saga o modernoj seobi naroda koja traje pred našim očima.
U toj seobi tragedije se dešavaju svakog dana, na svakom koraku. Desetine, čak stotine ljudi gube živote, izbeglice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << maltretiraju, tuku, pljačkaju ... A svoj danak uzima i ovo prevruće leto 2015.
I na sve to još jedna tragična slika – Evropske unije. Jedan od najbogatijih delova planete – koji je glavni cilj seobe naroda – najblaže rečeno, nije uspeo da se snađe pred ovim izbegličkim cunamijem. U izbegličkoj krizi EU je pokazala svoje tragično lice.
Na delu je jedinstveno evropsko okretanje glave od problema migranata ali se, istovremeno, pokazalo da u EU postoje jasne i duboke podele između zapadnih i istočnih članica. Bogate zapadne države – koje su i glavni cilj azilantskog talasa – ne uspevaju da sakriju strah da će ta cela petljancija mnogo da ih košta pa vape da se izbeglički teret što ravnopravnije podeli.
Istočne članice, međutim, otvoreno pokazuju odbojnost prema ideji da prime izbeglice. Poljska je spremna da obezbedi gostoprimstvo isključivo izbeglicama iz Ukrajine, Slovačka bi otvorila kapije samo hrišćanskim došljacima, Češka bi da razgovara o najviše hiljadu i po azilanata, Mađarska podiže odbrambenu ogradu, Bugarska šalje vojsku na granicu, baltičke državice uglavnom ćute i razmišljaju kako da bedemima zaštite svoje granice – od nepoželjnih gostiju ali i Rusije.
Početkom 80. tih godina prošlog veka u Poljskoj se pojavio sindikalni pokret „Solidarnost” koji je bio vesnik promena na istoku Evrope, pokrenuo je lavinu koja je, na kraju, srušila gvozdenu zavesu i zbrisala istočni, komunistički blok.
Države istočne Evrope su prilično brzo postale članice EU, zaklinju se u demokratiju i užurbano grabe u još bolje sutra. A izbeglička drama pokazala da su, na tom putu, neke lekcije zaboravile, ili čak preskočile. Jedna od njih se može definisati kratkim pitanjem: solidarnost, šta to beše?
Srbija je, i sama u vrtlogu izbegličke krize, pokazala da nije (još) deo takve Evrope. Imućne a samožive i grube, demokratske a isključive, slobodne a zapravo zatočene u svom bogatom dvorištu. Ne zbog utehe treba slobodno reći – u odnosu prema izbeglicama pokazali smo da smo bolji od takve Evrope i takvih Evropljana.
Novi pokušaj sa Ukrajinom: Samo na trenutak izgledalo je da je sporazum iz Minska obezbedio mir. A onda su vesti o sporadičnim sukobima počele da pristižu gotovo svakodnevno. Na istoku Ukrajine oružje zapravo nikad nije konačno zaćutalo.
Sada se opet govori o miru koji bi trebalo trajno obezbediti. OEBS je početkom nedelje objavio da su sukobljene strane: Ukrajina i separatisti na istoku zemlje dogovorili prekid vatre od 1. septembra – na početku nove školske godine.
Posmatrači OEBS-a na terenu izveštavaju da dve strane tek delimično poštuju mirovni sporazum iz Minska. Teško oružje nije potpuno povučeno s položaja, civili i vojnici najviše ginu od ispaljenih granata.
Sve češći i žešći sukobi na istoku samo jedna strane sumorne ukrajinske priče. Još teža je situacija na političkom polju gde su suparničke strane duboko ušančene i ne postoji ni minimalna nada da se nešto ozbiljnije učini na trajnom rešenju ukrajinska krize.
Sada bi i na tom planu, izgled, moglo da se konačno nešto dogodi. Nemačka i Francuska spremne su da pokrenu novu rundu ukrajinskih razgovora s ciljem da se ova kriza na istoku Evrope sveobuhvatno i trajno reši.
Prošle nedelje Su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland o svom planu razgovarali u Berlinu sa šefom ukrajinske države Pjotrom Porošenkom. Nemački mediji prenose da se američki predsednik Barak Obama javio telefonom Angeli Merkel i da je dao podršku nemačko-francuskoj inicijativi.
Ključni čovek u novoj rundi ukrajinskih pregovora nalazi se, međutim, na drugom mestu – u Kremlju. Vladimir Putin, predsednik Rusije, učesnik je pregovora u takozvanom normandijskom formatu – uz njega su tu još lideri Nemačke, Francuske i Ukrajine – i prema procenama Zapada jedini je glas koji slušaju separatisti u Donjecku i Lugansku.
Kako se saznaje Angela Merkel je dobila zadatak da pozove telefonom Vladimira Putina i ispita njegovu spremnost da se pojavi u novoj rundi razgovora o Ukrajini. Ukoliko njeni utisci budu pozitivni Francuska bi mogla veoma brzo – to je potvrdio i zvanični Pariz – da organizuje okupljanje normandijske četvorke.
Od ovog susreta ne treba, međutim, očekivati spektakularne rezultate. Ukrajinska kriza toliko je slojevita i duboka da će „potrošiti” još mnogo takvih razgovora.
.jpg)
