Izvor: Politika, 25.Nov.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iza mnogih dažbina ne stoji država
U vezi sa finansiranjem pokazuje se da svi podaci nisu javno dostupni, a morali bi da budu
U javnosti je u opticaju pojam besplatno obrazovanje, iako to nikada nije u nas postojalo. Kako? Nekada je država u celosti podmirivala troškove, danas takvu pogodnost uživa znatan deo visokoškolaca. Od 230.000 na državnim i privatnim fakultetima, oko 110.000 ne plaća školarinu.
Zakon propisuje da se spisak samofinansirajućih na državnim fakultetima svake godine obnavlja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Cilj je da se ocenama u srednjoj školi, ishodom na prijemnom ispitu i uspehom na prvoj godini studija izbore za takvu povlasticu. Uz to, na sledećoj godini taj broj se uvećava za petinu, zahvaljujući uspešnom polaganju na prvoj godini. Tako podstičemo studente da osvoje 60 bodova i da ostvare veću prosečnu ocenu.
Malo je poznato, međutim, da je materijalna osnovica na našim univerzitetima na najnižem stepeniku do sada. Iz državnog budžeta za visokoškolske ustanove ove godine izdvojeno je 210 miliona evra. (Samo Ljubljanski univerzitet ima budžet 150 miliona evra)! Uz pretpostavku da 120.000 samofinansirajućih, u proseku, plate po 1.000 evra godišnje, to je dodatnih oko 120 miliona evra.
Pored 210 miliona evra za nastavu, država ulaže u naučnoistraživački rad nastavnika, ali malo u opremu, knjige i časopise, na usavršavanje mladih u inostranstvu, odlazak na naučne skupove, objavljivanje radova. Nažalost, više od 90 odsto prihoda fakulteta odlazi na plate, a od preostalog treba platiti i materijalne troškove (grejanje, održavanje).
Deo novca fakulteti ostvaruju samostalno na tržištu, ali to nije previše.
Visokoškolci koji se bune zbog visokih školarina ispred fakulteta, a ne ispred vladine zgrade, obelodanili su nešto novo: iza mnogih dažbina koje plaćaju ne stoji država, niti ih podržava. S razlogom pitaju zašto Ministarstvo prosvete i nauke ćuti povodom velikih razlika u školarinama, od 45.000 do 240.000 dinara za godinu.
Država je svojevremeno pozvala fakultete da ih smanje, i to je potrajalo nekoliko godina. Ali ne smemo zanemariti da su razlike u iznosu delom posledica različitog stepena zainteresovanosti srednjoškolaca. Za pojedine fakultete više je kandidata od raspoloživih mesta. Ispostavlja se da je školarina svojevrsna brana od većih pritisaka, s čime ja nisam saglasan.
U vezi sa finansiranjem pokazuje se da svi podaci nisu javno dostupni, a morali bi da budu. Mora se znati koliko koji fakultet dobija od države, a koliko od studenata, u šta se novac troši, da li je to u skladu sa zakonom?
S jedne strane, sadašnji način finansiranja je dobar, jer priznaje samo rad i kvalitet; s druge, nedovoljno uvažava različito socijalno stanje visokoškolaca. Izvesni fakulteti su sebe doveli u nepriliku da se to važno pitanje stihijno raspravlja na ulici, često u magli tobožnje zabrinutosti pojedinih stranaka za „našu decu”.
Zato nastojimo da od sledeće školske godine javnost temeljno upoznamo koliko koji fakultet dobija od države i za koje studente. Pojedinci, dakle, odmah treba da zaborave da će i dalje ponovo naplaćivati već plaćene školarine!
*Državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke i profesor Beogradskog univerziteta
Sutra:Fakulteti dragocenost države
Radivoje Mitrović
objavljeno: 25.11.2011
