Izvor: Politika, 08.Mar.2012, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iza jedne plemenite ideje
Kod nas i mesne zajednice funkcionišu po principu partijske raspodele funkcija
U vreme izbora, mesto gradonačelnika kod nas je jedno od najvažnijih. Rekli bismo da je važnije od mesta premijera. To nije nimalo slučajno: naši profesionalni ljubitelji gradova, oni koji ih vole za svoju platu, shvatili su da je grad jedan veliki partijski diskont u kome je moguće uzimati na veresiju. Međutim, srpski gradovi su rasprodati i sada treba pronaći bazu odakle je moguće još nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iscrpeti.
I u tom okviru treba posmatrati ideju o novoj regionalnoj organizaciji, u kojoj će se pronaći još neki diskont u kome se nešto zadržalo.
Podsećam s tim u vezi kako su kod nas pojedine opštine dobijale ili gubile status grada. Nekada su samo u Vojvodini, po starom Ustavu (iz 1974) bila 54 grada. Onda smo imali jedan period kad su u Srbiji postojala samo tri grada, Beograd, Novi Sad i Niš. Da bi posle toga svakoj iole većoj opštini političari obećavali da će postati grad. Tada su partijcki karavani posećivali i Zrenjanin, i Suboticu, i Pančevo i Vršac, ubeđujući ih da je njihov boljitak u dobijanju statusa grada. Tako da od 2007. godine u Srbiji imamo 24 grada, što je očigledno premala cifra za novu preraspodelu političke moći.
Međutim, kada bi se ovde moglo promišljati racionalno, naučno, strategijski, a ne onoliko koliko traje mandat jedne stranke, tada bi princip regionalizacije, s jedne strane, i lokalizacije, s druge, imao prizvuk ozbiljnog projekta. Naravno, danas kada odete u bilo koje mesto i ispričate priču o nužnosti jačanja lokalne samouprave svaki stanovnik će vas podržati. Međutim, naši građani zanemaruju činjenicu da je grad najskuplja roba i najsavršenija ekonomska mašina. Zato je veoma važno ko će posle izbora biti posednik gradskog novčanika, dakle posednik preduzeća koja gazduju gradskim građevinskim zemljištem i gradskim komunalnim preduzećima.
To je važno i u zemljama tzv. liberalne demokratije, onima koje su ranije urbanizovane, ali tamo postoji institut političke odgovornosti i postoji politička kultura koja sprečava ovu mimikriju sa kojom se mi suočavamo.
Upravljači gradskim građevinskim zemljištem su najbogatija preduzeća u Srbiji. To nije Železara ili ,,Kolubara”, to su oni koji donose odluke o upotrebi gradskog građevinskog zemljišta. Njihovi partneri su samo oni koji imaju novac.
Prema tome, da biste upravljali jako velikim novcem morate da budete veoma pouzdan kadar. A nemojmo zaboraviti da u svakom udžbeniku urbane ekonomije piše da se u gradskim naseljima veći novac obrće od gradskog građevinskog zemljišta nego od bilo koje vrste kriminala. To, naravno, ne znači da je gradsko građevinsko zemljište samo po sebi kriminal, ali je kriminal to kako se njime kod nas upravlja.
Kada to imate u vidu, onda počinjete da sumnjate da se i iza jedne plemenite ideje o jačanju lokalne samouprave u stvari nešto drugo valja, a reč je o potrebi da se zauzme ono što je još preostalo u diskontu koji se zove gradsko građevinsko zemljište.
Iz tog ugla drukčije se posmatraju i predlozi o formiranju novih manjih opština: određenim strankama je cilj da se izbore za taj malo niži nivo upravljanja u odnosu na nacionalne resurse. Dakle, za zadobijanje vlasti u lokalnim samoupravama. Šta će od toga imati građani?
Međutim, sistem participacije u lokalnoj samoupravi kod nas je mimikričan, on formalno zadovoljava evropske standarde, iako građani ne mogu da učestvuju ni u planiranju ni i u odlučivanju o izgradnji i korišćenju grada.
Evropska iskustva govore da je građanima lokalna samouprava važnija od funkcionisanja njihove vlade, recimo u Holandiji, ali ta odgovornost prema sebi i svojoj neposrednoj okolini gradi se decenijama, i to je nešto što poželite da imate i ovde. Iako kod nas i mesne zajednice funkcionišu po principu partijske raspodele funkcija.
Zato iskazujem svoj pesimizam i povodom ideje o decentralizaciji: plašim se da će i ona, u postojećem sistemu dominacije partija biti zloupotrebljena.
Profesorsociologije grada, Filozofski fakultet u Novom Sadu
Ljubinko Pušić
objavljeno: 09.03.2012.
