Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Feb.2016, 17:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Stanković: Nije fer
Nije fer je rečenica koju često čujem u mojoj kući i koju izgovaraju najmlađi članovi porodice: Marijan (8) i Lena (10). A povodi su brojni: kada treba da se podeli neka igračka sa bratom/sestrom, da se ide na spavanje, da se spreme igračke za sobom, prestane sa igrom i slično.
Gestikulacija je uvek ista: mrgodna faca i prekrštene ruke, više ljuti nego nemoćni izraz lica. I glas pun jednog iskrenog, dubokog razočaranja nad životnom činjenicom da život nije fer. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
E, pa, ja se identično osećam kada vidim gde ide ovaj svet i naročito moja profesija.
Nije fer da ja, nakon 37 godina staža i rada isključivo u ovoj profesiji, gledajući šta se sve dešava, svakog dana u svakom pogledu shvatam da više ne znam o mom poslu nego što sam bio uveren da je bilo juče. Izgleda apsurdno, ali je tako. Što si više u nekom problemu u savremenom svetu, shvataš da se stvari razvijaju neviđenom dinamikom. Koju je teško pratiti. Zato su nekad blaženi oni koji žive u neznanju i gledaju nazad, u ‘svijetlu prošlost’.
Ali, ako si u privatnom biznisu tada je kao u džungli: ili si hrana ili si lovac. Nema trećeg. A da ne bi postao manje ili više ukusan obrok, moraš da se menjaš.
I stvarno nije fer da ne mogu da uživam u nekim lovorikama nagomilanog znanja, godinama sticanog iskustva i potisnute kreativnosti, nego da moram ponovo mnogo toga da učim i da pokušavam da shvatim kako da vodim agenciju sledećih tri, pet ili deset godina, koliko mi je još ostalo aktivnog poslovnog života.
Nije fer da se sve toliko menja, da se ubrzava, da se uvode neke nove, do skoro nezamislive stvari, da svo moje nasleđe, umesto komparativne prednosti, postaje jedan balast koji mi onemogućava brze promene.
Nije fer da svake godine dolazi sve novija, mlađa, ambicioznija i kreativnija generacija željna krvi, priznanja, uspeha i menjanja sveta.
Ali, ako shvatiš da je “nije fer” osnovna premisa života jer život nije fer, onda ti dođe malo lakše. I da je jedina konstanta života promena i da, ukoliko želiš da preživiš, i ti moraš da se menjaš. I da braća dinosaurusi to nisu shvatili na vreme, pa su završili u muzejima. I da ti niko neće u tome pomoći više od sebe samoga.
Dakle, dosta kukanja, malo optimizma.
Može se konstatovati da mi živimo u veoma interesantnim vremenima, što nije uvek najbolja stvar na svetu. Zastupam teoriju da, ukoliko shvatimo da je razmena ideja i mišljenja među ljudima (što se naziva brainstorming) osnov napretka i dobijanja novih ideja, možemo reći da smo sada u četvrtoj mentalnoj revoluciji. Prva je nastupila u XV veku, kada je izumom Gutenbergove mašine za štampu znanje postalo dostupno daleko većem broju ljudi, preko knjiga koje su se štampale, a ne rukom prepisivale.
Druga je bila kada je pojava televizije i radija pretvorila čitav svet u globalno selo. Treća, još veća od prethodne, kada se pojavio Internet i do te mere demokratizovao i globalizovao npr. nauku, da u ovom trenutku 90% naučnika koji su ikada živeli i radili u svetu, živi i radi upravo sada. Uz pomoć Interneta, oni ostvaruju međusobne interakcije u realnom vremenu, sa čitavim svetom. I kada smo mislili da je to sve, pojavio se mobilni kompjuter u vidu smart telefona i učinio svetsku riznicu znanja i podataka dostupnu 24/7 u bilo kom delu sveta.
I pozvali čitav svet da se uključi u brainstormiranje koje traje non-stop.
I kako u takvoj situaciji preživeti ako se baviš tako jednom (ne)bitnom oblasti kao što je reklama? Odgovor ne znam. Osim toga da se moramo menjati i zaboraviti sve što smo do sada znali i kako smo radili. Zbog toga zagovaram da se i sam naziv profesije treba menjati. Tako jednostavno, a tako mnogoznačno.
Za početak je dovoljno da promenimo jedno slovo. Umesto Advertising, trebalo bi da koristimo Edvertising. Gde E znači dve stvari: prva je korišćenje e-modela komunikacija, koji se bazira na digitalnim komunikacijama i modelima komuniciranja. Klasični načini i mediji su još uvek prisutni, ali sa totalno izmenjenom ulogom i značajem. A druga je daleko više korišćenje emocija u komunikaciji. Treba praviti tople, emotivne, interesantne i relevantne priče koje su dobra platforma za komunikaciju i povezivanje brendova s njima. Zbog obilja podataka i sopstvene ograničenosti u procesuiranja informacija, ljudski mozak će početi da zaključuje krajnje jednostavno: sviđa mi se ili ne. U doba izobilja dobili smo veoma zahtevne, nestalne i svojeglave konzumente medijskog sadržaja, koji nemaju vremena za odlaganje zadovoljstva, nego žele sve, žele odmah, žele da su uključeni, žele da imaju izbora. Kako privući njihovu pažnju, zadržati je, negovati je i uspostaviti, jeste set pitanja koji se najbolje rešava pravilnim korišćenjem emocija. Ali, bez laganja, jer se svaka laž danas veoma brzo otkrije.
A iznad svega jeste nužnost promena i rada na sebi. Sve počinje i završava se radom na samom sebi. Edukacija više nije jednokratni proces koji se završava diplomiranjem. Mora se svakim danom, u svakom pogledu, sve više napredovati.
