Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Okt.2020, 12:03
Ivan Jovanović: Nove i stare normalnosti
Koliko smo puta čuli kovanicu “nova normalnost” u poslednjih nekoliko meseci? Verovatno previše. Uostalom, anglosaksonski izraz “new normal” zvuči rogobatno kad se prevede. Maltene kao što rogobatno zvuči i njegova suština navikavanja na odvikavanje od nekakvog stare “normalnosti”. A tu normalnost ostatak sveta živi sedamdesetak, a mi u Srbiji tačno dvadeset godina.
Kao što ni izraz “new normal” nije nastao marta prošle godine kada je POČELA pandemija >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << covid virusa, tako ni mi ovde nismo imuni na česte promene “normalnosti”. Termin dostiže popularnost u periodu od 2008. do 2012, kada je ekonomska kriza promenila socijalne, društvene i ekonomske postulata savremene (zapadne) civilizacije, a autor je jedan od najvećih pisaca naučne fantastike Robert Hajnlajn. Upotrebio ju je u romanu “Luna je okrutna ljubavnica” 1966. u potpuno suprotnom kontekstu od onog koji znamo danas: u distopijskoj viziji budućnosti ljudi su kolonizovali Mesec i tamo napravili “zatvor bez rešetaka”, kako kaže jedan od glavnih likova, član grupe koja, uz pomoć superkompjutera, diže pobunu. Kao jedan od glavnih postulata pobune navode “novu normalnost” – bez ograničenja, bez represije, bez konstantnog nadzora.
Dakle, originalna “nova normalnost” nema ama baš nikakve veze sa današnjim čitanjem. Doduše, nije bilo epidemije nepoznatog virusa kod Hajnlajna. Socijalizacija jeste bila zabranjena, ali iz potpuno drugih razloga, dok kolektivno uživanje u umetnosti – pozorište, bioskop, muzeji, izložbe – nisu postajali. Šta će prognanima na mesečevu koloniju kultura? Samo oduzima vreme predviđeno za rmbanje.
Ako se vratimo unazad 20 godina, a ne postoji bolja nedelja od ove, shvatićemo da smo hajlajnovski termin shvatili na pravi način. I to kolektivno. I to u najvećem broju otkad nam je raspadom Jugoslavije nametnuta nekakva druga normalnost koju je krasila najveća inflacija u istoriji, glad, rat, kriminal, revolveraški obračuni na ulicama i ostalo čega i ne želimo da se prisećamo.
Peti oktobar 2000. beše naša stara i nova normalnost. Tog dana smo odlučili da više ne živimo u tuđoj normalnosti nego upravo u onoj po meri čoveka.
Normalnog čoveka. Možemo gledati kritički, podsmešljivo, razočarano na taj datum sa ove distance, ali ako zastanemo i malo razmislimo u kakvoj “novoj normalnosti” živimo danas, shvatamo koliki smo, bar ako uzmemo literarne aspekte, vizionari bili.
Zato, u novom čitanju termina koji je okosnica ovog teksta čitajte knjige i gledajte filmove u udobnosti svog kreveta, listajte jutarnje izdanje štampe u sigurnom trpezarijskom okruženju, izbegavajte zatvorene prostore s mnogo ljudi i budite strpljivi. Možda nam se opet, kolektivno, ukaže prilika za neku novu i bolju normalnost. Samo da ne prođe još 20 godina.
