Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Sep.2019, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Jovanović: Bitefovski septembar
Ako postoji i jedan mesec u godini kada sve smeće svakodnevnih vesti zameni kulturno uzdizanje (i suprotno krizi kulture iz pera Hane Arent, a ta kriza je kod nas postala konstanta), onda je to septembar. I to zbog jednog, najznačajnijeg domaćeg kulturnog događaja – Bitefa.
Iza ovogodišnjeg slogana 53. Bitefa “Počnimo ljubav iz početka”, većini poznatog u pop-kulturnom kontekstu iz naslova pesme Beti Đorđević, stoji imerzivni i utopistički koncept stvaranja nove >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << društvene zajednice zasnovane na sinergiji pozorišta i njegovog gledaoca. Prateći potpuni društveni, socijalni i politički raspad globalnog društva, Bitef nudi obnovu (ili bar pokušaj obnove) društvene zajednice na onim postulatima demokratije, pravde i jednakosti koji su zaboravljeni u savremenom društvu. Kako je savremeno društvo svakojako, a najmanje utopijsko, ova ideja nalazi najčvršće utemeljenje u pozorištu, što je i logično, pošto nema bolje veze od one na relaciji gledalac – izvođač.
Ovogodišnji Bitef odaje počast i jednoj od heroina ovog festivala Borki Pavićević kroz tribinu “Borka na Bitefu”, na kojoj će govoriti ljudi koji su radili s njom na festivalu ili koje je upoznala na istom tokom 20 godina, koliko je bila njegov nezamenljivi deo. Ako govorimo o nastanku nove zajednice, počast Borki Pavićević, kao jednom od simbola najboljeg što je srpska kultura imala, pokazuje kako će i ta zajednica, bar za vreme trajanja festivala, biti najbolje što ova zemlja može da ponudi. Tako je i sa Bitefom: pored svih lomova i tragedija, vremena društvenih, političkih i ekonomskih kriza, Beogradski Internacionalni Teatarski Festival (to mu je pun naziv, ako niste znali) preživljava i dan-danas, stavljajući ovu nesrećnu zemlju na mapu bitnih svetskih događaja.
Upravo zbog toga, nema boljeg mesta za nastanak nove društvene zajednice od Beograda i njenog najznačajnijeg festivala. Zato je i ovaj septembar verovatno značajniji od drugih – više simbolički nego u bilo kom drugom smislu. Nemamo ni iluzija da pozorište može promeniti svet ili ga imanentno poboljšati za život. Ali barem možemo da se nadamo da će nas tih sat i nešto u pozorišnoj sali podsetiti na sve strahote i dobrote savremenog društva i pružiti nam ruku da barem sanjamo bolji i lepši svet. Septembar je i mesec novih početaka na kraju same kalendarske godine. Evo prilike i da opet započnemo ljubav prema novom svetu zasnovanom na teatarskim pravilima. A ona su, to već znamo, mnogo poštenija i plemenitija od ljudskih.
.jpg)
