Izvor: Blic, 12.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Berger vas gleda
Ivan Berger vas gleda
U septembru 81. Gile ga u SKC-u pita da li hoće - on kaže hoće. Reč je o formiranju rok benda Električni orgazam u kome je po sopstvenom priznanju Jovan B. Jovanović proveo 'pet godina u podrumu, sa pneumatskom bušilicom u glavi i lepljivim oblakom marihuane, koji se mogao seći nožem, oko glave i drhturavog mozga u njoj. I preživeo. Nekoliko albuma, puno koncerata, proputovao onu (!) Jugoslaviju bio slavan u pravo vreme”. Nakon dužeg vremena provedenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u”ilegali” naš sovornik je objavio svoj prvi roman 'Organizovano posmatranje”. Ovo prozno štivo pored toga što ga karakteriše ozbiljna formalna struktura tematski je zanimljivo po tome što se imena junaka, tačnije onih koje će glavni junak ovog romana Ivan Berger, poubijati, poklapaju sa imenima poznatih bivših političara.
Da li je činjenica da je roker napisao roman, i prihvatio građanske norme komunikacije, dokaz da je rokenrol mrtav?
- Činjenica je samo to da se rokenrol menja. Šezdesetih u Americi su shvatili da on donosi lovu i kupili ga. Onda se početkom osamdesetih u Engleskoj desio trzaj sa nju vejvom i pankom, pa su i to kupili, tako da rokenrol ne možemo posmatrati u toj ravni - propao ili nije. On je kupljen. Sve što je dobro to se kupuje i tu nema drugog boga.
A šta je sa onom pričom o rokenrolu kao ideologiji koja se ne prodaje?
- To je recidiv šezdesetih i ta priča je, naravno, naivna. Međutum u principu svako stvaranje, pa i rokenrol, koji je neka vrsta - iako rudimentarnog - ali stvaranja, podrazumeva da imaš ideju i da je iskreno plasiraš. Ako u to uđeš sa ukalkulisanom žvakom onda, naravno nečeš ni uspeti. Ne može fudbaler da bira na kojoj će utakmici da trči a na kojoj ne. Sa tom strategijom nikada neće zaigrati u reprezentaciji.
Vaš glavni junak kreće u 'pohod” i ubija bivše članove Centralnog komiteta kao što su Draža Marković, Tihomir Vlaškalić i drugi; zašto?
- Ovaj roman može da se posmatra iz više uglova ali ako gledamo iz tog reč je o simboličkoj kazni. Bilo je potrebno da neko makar na simbolički načini izvrši nad tim ljudima žrtveni obred pogubljenja. Ja nisam odabrao onaj prvi ešalon komunista - Ranković, Krcun i ostali - niti ove najnovije pseudo komuniste, već baš ove iz druge linije koji su mislili da su se izvukli. Kao dobro je ostao sam živ, a četrdeset godina je recimo taj Draža trčao oko Tita kao kuče, i Srbiji majku majčinu, i sad se ‘ladno pravi kao da ni za šta nije kriv. Još u novinama piše feljton u kome objašnjava kako je sve najbolje mislio, on je kao vrlo produhovljen čovek, mnogima je pomagao. Pa ne može prijatelju, sačekaće te Ivan Berger iza ćoška i umlatiti motkom kao psa.
Da li je to kazna ili osveta?
- Nadam se da sam na umetnički način izneo svoje mišljenje o njima u jednom sažetom, žestokom obliku: ja o tebi, bato, mislim ovako. Istovremeno nisam hteo da podilazim čitaocima i zato je roman pisan bez 'uputstava za upotrebu”, bez širokih opisa, ispredanja priče, bez kilavljenja. Možda je to posledica bavljenja rokenrolom gde nema mesta za kenjanje, nego tap-tap, kratko, i ako može još kraće.
Koja je rezlika između ovog i onog vremena ne samo u muzici?
- Meni danas ljudi od dvadestak godina kažu - kako ste vi imali dobro vreme. I jesmo, ja sam svirao rokenrol od Maribora do Đevđelije u jednom od deset najboljih bendova, a za njih je Maribor danas daleko inostranstvo. Tada smo bez ikakvih viza išli u London, nakupujemo se ploča i dođemo kući u novim farmerkara.
A šta je sa odgovornošću što je to onako lako propalo?
- Odgovornost postoji ali se ne može preskakati vrh. Oni koji su najodgovrniji su u ovom romanu najebali, kažnjeni su. To je taj znak, nije odgovoran Ivan Berger, nije ni inspektor koji ga juri već ovi koji se ležerno, u patikama, šetaju gradom kao da nije ništa bilo. Kao recimo Bora Jović, koji se svaki dan šeta pored Kalenić pijace kao da se ama baš ništa nije desilo. Ako bi sabrali broj mrtvih u poslednjih deset godina i na nekom nebeskom sudu podelili prema odgovornosti, Bora Jović bi 'zadužio” barem pet hiljada. On se danas međutim pita zašto ga neko proziva kad je on samo radio najabolje što je mogao, kaže budimo civilizovani. Ej! Ko da bude civilizovan!?
A ako vas neko od 'ubijenih” tuži?
- Sva imena u knjizi su izmišljena. Željko Jovanović
