Izvor: Politika, 03.Nov.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijanski profesori kao istinski čuvari
Nedavnom reformom školstva u Italiji su ukinute skromne dnevnice (u iznosu nižem od 10 evra) za nastavno osoblje
Svake godine italijanski srednjoškolci s nestrpljenjem očekuju dan kada će krenuti na ekskurziju o kojoj će kasnije mesecima pričati. Podrobno regulisan zakonskim i podzakonskim aktima, sa programima prilagođenim usmerenju škole, ovaj vid putovanja u biti se ne razlikuje mnogo od onih koji se organizuju u Srbiji i okruženju.
Đačke ekskurzije u Italiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iako prvenstveno predviđene za kulturno i stručno uzdizanje učenika, u svojoj koncepciji oduvek slede oprobanu formulu. Kombinujući kulturu i odmor, didaktiku i zabavu, obrazovanje i razonodu, uspevale su da ostanu u okvirima koji su zadovoljavali sve učesnike. Međutim, u poslednje vreme, tamni oblaci koji stižu iz različitih pravaca prete da ugroze ovu uobičajenu praksu. Tradicionalna školska putovanja ne samo da počinju da gube svoj obrazovni karakter već i zbog neodgovornog ponašanja pojedinaca dovode do povećanja rizika od nemilih događaja.
Nakon prošlogodišnjeg teškog incidenta koji se desio na srednjoškolskoj ekskurziji, kada je osamnaestogodišnja gimnazijalka, posle pada sa šestog sprata jednog londonskog hotela, podlegla povredama, predsednik italijanskog udruženja direktora škola Đorđo Rambado je izjavio da profesor, za vreme školskog putovanja, menja svoju ulogu i, u stvari, postaje istinski čuvar. Očigledno da u odnosu na đake, obuzete putnom groznicom i radovanjem zbog odlaska na ekskurziju, profesori obično kreću na put pod tenzijom i u strahu od neželjenih događaja, a vraćaju se poprilično iscrpljeni.
Nesporno je da je odgovornost profesora velika. Čast da „prate” učenike na ekskurziji, umesto zasluženog sna nakon napornog dana, gotovo kao pravilo, podrazumeva noćne „igre bez granica”: trke u pidžami, gore-dole po hotelskim stepeništima, u neveštom pokušaju da pronađu adolescente koji su svuda samo ne u dodeljenim im sobama. Profesori se često osećaju razočarani kada konstatuju da momci i devojke, koje su po celi dan vodili po muzejima i katedralama, ne misle ni na šta drugo do kako će se što pre (posle večere) dokopati neke diskoteke.
Školsko putovanje, što se tiče profesora, vodi ka njihovom ne samo fizičkom već i psihičkom opterećenju i želji da odlazak na ekskurziju zamene ostankom u učionici.
U Italiji, takođe, primetno je da se iz godine u godinu broj učenika koji odlaze na obrazovna putovanja (zvanični naziv za đačke ekskurzije) drastično smanjuje. Jer, samo pre četiri godine 1,3 miliona mladića i devojaka uzelo je učešća na školskim putovanjima, dok se prošle godine taj broj smanjio gotovo na polovinu – na 760.000 đaka. Razlozi za ovaj silazni trend su višestruki.
Jedan od glavnih motiva je što je ovaj vid organizovanih kolektivnih putovanja postao preskup za istanjene budžete italijanskih porodica. Srednjoškolci, u proseku, treba da izdvoje oko 400 evra, sumu koja u sadašnjim uslovima ima sve šanse da doprinese stvaranju diskriminacije među učenicima. Mada su neke škole formirale fondove u cilju subvencionisanja onih koji nisu u stanju da plate troškove putovanja (postoje i slučajevi gde nastavnici daju novac umesto učenika koji nisu u mogućnosti da ispune novčane obaveze), ovaj do sada za generacije učenika nezaboravni ritual napuštanja školskih klupa pred rizikom je da nestane. U mnogim školama prijave ne dostižu neophodnu dvotrećinsku većinu kvote, te su mnoga odeljenja prinuđena da odustanu od putovanja.
Kada se ovome doda činjenica da je nedavnom reformom školstva došlo i do ukidanja skromnih dnevnica (u iznosu nižem od 10 evra) za nastavno osoblje, ne čudi što su mnoge srednje škole, podstaknute protestom profesora protiv rezova u oblasti obrazovanja (u visini od osam milijardi evra), tokom ove godine odustale čak i od jednodnevnih izleta. U cilju smanjenja troškova, neke škole se, umesto „klasičnih” ekskurzija, opredeljuju za jeftiniji vid putovanja: kratkotrajni boravak učenika u inostranstvu u okviru kulturne razmene sa „bratskim” školama u drugim državama.
Ovo masovno odustajanje zavilo je u crno turističke agencije i hotelijere koji, zahvaćeni kolektivnom panikom zbog ogromnog registrovanog gubitka (pad prometa u odnosu na prošlu godinu je 35 odsto), novonastalu situaciju u horu proglašavaju katastrofalnom.
*Novinarka
Snežana Simić
objavljeno: 03.11.2011.
.jpg)
